Foto: Zoran Kompar
Srbija

Otvorena izložba „Ko neće da misli, leti napolje! - Jozef Bojs i Mangelos – 100 godina i umetnost danas” u Goethe Institutu

Izvor: 
KomunikArt Pet, 27/08/2021 - 12:44














Izložba “Ko neće da misli, leti napolje! - Jozef Bojs i Mangelos – 100 godina i umetnost danas” povodom stogodišnjice rođenja Jozefa Bojsa, jednog od najznačajnijih umetnika svetske umetničke scene posle Drugog svetskog rata, i Dimitrija Bašičevića Mangelosa, jednog od najznačajnijih umetnika regiona i rodonačelnika konceptualne umetničke prakse kod nas. svečano je otvorena sinoć, 26. avgusta u Galeriji Goethe Instituta. Na otvaranju su se publici obratili Tomas Šib, ambasador Savezne Republike Nemačke u Srbiji,  Frank Bauman, direktor Goethe-Instituta u Beogradu, dr Selman Trtovac, kustos izložbe, dr Ivana Bašičević Antić, kustoskinja izložbe, i Maja Gojković, potpredsednik Vlade i ministar kulture i informisanja Republike Srbije.

Tomas Šib, ambasador Savezne Republike Nemačke u Srbiji, u svom govoru je između ostalog istakao: „Veliko mi je zadovoljstvo da budem prisutan ovde, na izložbi „Ko neće da misli, leti napolje!“, sa delima umetnika Jozefa Bojsa i Mangelosa, i da mogu da je otvorim fizički. Bojs i Mangelos poznavali su se samo površno, ali povezivao ih je zahtev da stvaraju nove impulse za društvene promene, za humaniju budućnost, za jedan bolji svet. Danas je teško poverovati da je Bojs nekada međunarodno bio podjednako poznat kao Endi Vorhol. To je možda uslovljeno time što je Bojs pre svega umetnik koji je izvodio akcije. Vorholu je bilo mnogo jednostavnije da svoju milionsku publiku privuče svojim pop art printovima“. Ambasador Tomas Šib je naglasio da je jako lepo što izložba ide i dalje na turneju po regionu, i srdačno se zahvalio kustosu i kolekcionaru Karlu Hajncu Rumenom zato što je stavio na raspolaganje svoju umetničku zbirku za ovu priliku”.

Frank Bauman, direktor Goethe Instituta u Beogradu, na otvaranju je rekao: „Jozef Bojs i ja živeli smo u istom gradu, u Diseldorfu. Kada je on umro, meni je bilo 18 godina i počinjao sam da se interesujem za umetnost. Diseldorf je bio i do danas ostao grad umetnosti, i tada je upravo Diseldorfska akademija bila centar Zapadne Nemačke, gde su se novi načini mišljenja, kritički duh i revolt protiv establišmenta, manifestovali radikalnije nego bilo gde drugde u Nemačkoj. A njen profesor Jozef Bojs nalazio se u centru pažnje. Bojs nije bio onaj koji je tražio konsenzus, on je provocirao“. Frank Bauman se osvrnuo i na Mangelosovo stvaralaštvo: „Dimitrije Bašičević Mangelos bio je savremenih Jozefa Bojsa i veoma poznat u bivšoj Jugoslaviji. Iako se njegova dela mogu videti u velikim svetskim muzejima, mnogi izvan ovog kulturnog prostora tek treba da ga otkriju. To je takođe i svrha ove izložbe koja ujedinjuje ova dva umetnika. Gete institut se uvek trudi da gradi mostove, povlači paralele i traži zajedničke tačke, ali i razlike u kulturnim osobenostima naše dve zemlje.

Kustoskinja Ivana Bašičević Antić je povodom otvaranja izjavila: „Izložbom „Ko neće da misli, leti napolje! Jozef Bojs i Mangelos: 100 godina i umetnost danas”, povezujemo se sa nizom izložbi širom sveta kojima se obeležava jubilej ova dva velikana tokom čitave 2021. i početkom iduće 2022. Iako naizgled deluju sa udaljenih pozicija, jedan u Nemačkoj a drugi u Jugoslaviji u periodu posle Drugog svetskog rata, obojica zapravo pristupaju umetnosti sa idejom o proširenom pojmu umetnosti. Umetnost za njih, nakon iskustva rata i moguće smrti, mora imati širu funkciju, pozvati i doprineti promenama u društvu”.

Kustos Selman Trtovac je povodom izložbe rekao: „Strategija Goethe Instituta je da neguje dijalog na istoj ravni, pa je sreća bila da su se dva velikana Bojs i Mangelos rodila iste godine te obeležavamo jubilej 100. godišnjice kroz dijalog njihovih ideja, dva međunarodno relevantna umetnika koji su ostavili značajan trag u umetnosti danas. O odnosu mladih umetnika prema radu dvojice velikana govori izložba u U10 koju smo otvorili performansom Sanje Latinović”.

Maja Gojković, potpredsednik Vlade i ministar kulture i informisanja Republike Srbije, na otvaranju izložbe je istakla: „Posebnu vrednost ovoj izložbi daje činjenica da će naša publika moći da vidi originalne radove, što je zaista retka prilika u svetu, s obzirom da se njihova dela čuvaju u prestižnim muzejima i galerijama širom sveta. o značaju jubileja stogodišnjice rođenja dvojice uticajnih stvaralaca svedoči to što je u Nemačkoj održan niz izložbi i programa posvećenih Bojsu, a da su u Parizu i Njujorku otvorene izložbe u čast Mangelosa. Nije slučajno da se upravo u Beogradu održava izložba posvećana po mnogima najpoznatijiem nemačkom umetniku 20. veka. Poznato je da je sedamdesetih godina prošlog veka Bojs boravio i izlagao u našem glavnom gradu, kao i da je tesno sarađivao sa tadašnjom avangardnom umetničkom scenom okupljenom oko Studentskog kulturnog centra. I tada, kao i danas, Srbija i Beograd bili su na izvoru savremenih umetničkih tokova i mesto susreta najpoznatijih umetnika svoga doba“.

Izložba će trajati do 18. septembra, a pored Galerije Goethe Instituta, održavaće se i u Umetničkom prostoru U10 i Novoj galeriji vizuelnih umetnosti NGVU u Beogradu. Pored izložbe, povodom ovog jubileja biće organizovan i prateći program s okruglim stolovima, predavanjima, projekcijama filmova i TV emisijama.

U galeriji Menjačnica Goethe Instituta su izložene fotografije, grafike i multipli iz lične kolekcije Karla Hajnca Rumenog i Mangelosovi radovi iz kolekcije Fonda Ilija&Mangelos i privatne kolekcije iz Zagreba. Na raspolaganju za izložbu o Bojsu je 40 signiranih grafika i multipla, 45 signiranih plakata, 50 signiranih poštanskih dopisnica i pozivnica kao i 20 signiranih kataloga-knjiga.

Odnos umetničkog legata Bojsa i Mangelosa sa savremenom umetničkom scenom u Srbiji tema je dela postavke u prostorijama galerije U10. Taj odnos propitan je kroz radove odabranih savremenih umetnika Sanje Latinović, Slobodana Stošića, Nadežde Kirćanski i Luke Cvetkovića, koji su specijalno za ovu izložbu produkovali nove radove inspirisane tragom dva velika umetnika – Bojsa i Mangelosa. Na taj način impuls o mogućim odgovorima koji je legat rada Bojsa i Mangelosa dolazi direktno od umetnika.

U prostorijama galerije NGVU izloženi su neki od originalnih radova Dimitrija Bašičevića Mangelosa, neke od vrednih multipli Jozefa Bojsa, kao i rad Damira Stojnića “Kujem uskrsnuće mrtvih” (2014), a svakodnevno će se emitovati film o Mangelosu u produkciji HRT-a pod nazivom „Jedno djelo“ autora Eveline Turković i Ane Marije Habjan.

U petak, 27. avgusta u 20 časova u Goethe-Institutu u Beogradu, biće prikazan film „Bojs“, nakon čega će dr Ivana Bašičević Antić i dr Selman Trtovac voditi razgovor Karlom Hajncom Rumenim, kolekcionarem koji za ovu izložbu pozajmljuje Bojsova dela.

 U petak, 3. septembra u Umetničkom prostoru U10, u 18 časova biće održan razgovor Zorana Pantelića i dr Ivane Bašičević Antić povodom publikacija „Crveni horizont“ Dejana Sretenovića (kuda.org, 2021), i “The Art of Direct Action - Social Sculpture and Beyond” (Sternberg press, 2019.) . Za četvrtak 9. septembar, zakazan je razgovor o umetnicima sa Biljanom Tomić i Ješom Denegrijem u prostorijama Goethe Instituta. U četvrtak. 16. septembra u galeriji NGVU biće emitovan film “Bojs” i održan razgovor kustosa izložbe, dr Ivane Bašičević Antić i dr Selmana Trtovca, o Mangelosu i umetnosti danas u odnosu na Bojsa.

U okviru saradnje sa Goethe-Institutom u Sarajevu u Zagrebu, izložba će se nakon Beograda u nešto izmenjenom obliku prikazati i u Muzeju savremene umjetnosti u Banja Luci i u Muzeju suvremene umjetnosti u Zagrebu. Kustosi i saradnici beogradske izložbe su dr Ivana Bašičević Antić, dr Selman Trtovac, tim U10, i tim NGVU.








Marketing



Najnovije vesti