Foto: Pixabay.com
Srbija

Ovo su mesta u kojima je potrebno najviše novca da se napuni potrošačka korpa

Izvor: 
Euronews Srbija Pon, 18/10/2021 - 09:02











Beograđani primaju najveće prosečne plate, ali sudeći po podacima zvanične statistike ne kupuju i najskuplje namirnice.
 
Uporedna kupovna moć po gradovima, koju objavljuje Ministarstvo trgovine, u okviru Potrošačke korpe, pokazuje da su hrana, odeća i komunalije u četiri grada skuplji nego u prestonici, gde je prosečna zarada 80.471 dinar. 
 
Prosečna zarada je u glavnom gradu taman dovoljna da pokrije prosečne mesečne potrebe domaćinstva, dok je u Novom Sadu 84.994 dinara, u Zrenjaninu 84.407, a u Pančevu 83.353 dinara. Među gradovima u kojima je potrebno izdvojiti najviše novca za kupovinu proizvoda koje statističari računaju kada "pune korpu" je i Subotica, gde je potrebno izdvojiti 82.521 dinar.
 
Odnos prosečne plate i prosečne potrošačke potrošačke korpe je i najlošiji u Zrenjaninu i Subotici, jer su potrebne 1,4 prosečne zarade u tim mestima da bi se kupili svi proizvodi koji su na spisku neophodnih za jedno domaćinstvo. Smederevci i Zrenjaninci primaju prosečno sličnu platu od oko 60.500 dinara, a dok je prvima dovoljno 71.659 dinara da "napune korpu" drugi za iste proizvode plaćaju gotovo 13.000 više, piše Euronews Srbija.
 
Razlika između dva najskuplja grada po ovom parametru, Novog Sada i Zrenjanina, i najjeftinijeg grada prema nalazima iz zvanične statistke, Leskovca, je oko 18.000 dinara.
 
Razloge za to stručnjaci vide i u ostalim segmentima Potrošačke korpe, u koju osim hrane, koja zauzima 37 odsto spadaju i odeća, obuća, stanovanje, nameštaj, zdravstvo, transport, rekreacija i kultura i obrazovanje. Za to je u manjim sredinama, poput Leskovca, potrebno izdvojiti manje novca nego u većim gradovima poput Beograda i Novog Sada.
 
Nedostatak konkurencije "zida" cene
 
Ekonomista Dragovan Milićević kaže da ima više faktora koji utiču na to da su cene u manjim gradovima veće nego u Beogradu, što značajno utiče na kupovnu moć stanovnika.
 
"Najvažniji faktor je konkurencija, jer kada nje nema, trgovci slobodno formiraju cene. Važan činilac je i raspoloživost trgovinskih lanaca, kao i robe koja se kupuje. Sada je u Srbiji zastupljenost velikih trgovina prilično dobra, ali nije svejedno ni koji lanci postoje u jednom gradu. Prednost koju imaju potrošači u Beogradu je što mogu da biraju, jer je ponuda veika", objašnjava Milićević.
 
Ekonomista za Euronews Srbija ističe da bi bilo logično da visina prosečne zarade prati prosečnu potrošačku korpu, jer bi to značilo da je u pitanju odnos ponude i potražnje, ovako se više radi o nedostatku konkurencije. 
 
U Zrenjaninu je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz septembra, i pijaca među najskupljima u Srbiji, a ekonomisti kažu da je razlog za to možda i to što postoji samo jedna velika tržnica. Kilogram domaćeg sira je 500 dinara, dok se u Kraljevu na tezgama može kupiti po 250 dinara, a u Beogradu je najčešća cena 400 dinara.
 
Zrenjanin je posle Novog Sada najskuplji grad prema podacima Potrošačke korpe
 
Paprika, paradajz i kruške koštaju po 150 dinara, dok se u drugim gradovima mogu pronaći i za 100 dinara. Zrenjaninci jedu i najskuplji limun koji košta od 170 do 300 dinara, dok za kilogram kajmaka moraju da izdvoje i do 1.350 dinara, što je duplo više nego u Vranju ili Sremskoj Mitrovici, gde košta oko 700 dinara. Orasi su skuplji samo u Beogradu, ali se u prestonici mogu naći i za 800 dinara, dok se u Zrenjaninu cene kreću od 1.000 do 1.350 dinara za kilogram.
 
"Dobar reprezent stanja je i pijaca, ali i ona može biti skupa, ako na njoj ne prodaju poljoprivredni proizvođači, već nakupci. Cene diže i kada voća i povrća ima malo, ali i taj način snabdevanja je bitan, jer se cena uvećava, ako tezge snabdevaju prepordavci", kaže Milićević.
 
Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Petar Bogosavljević napominje da je monopolski položaj jednog velikog ili više manjih trgovaca, glavni razlog za visoke cene. 
 
"Objektivni razlozi vezani za proizvođačke cene, troškove prevoza, visinu zarada, govore u prilog da bi se u velikim gradovima moglo očekivati da budu i veće cene. Iako smatramo da nigde konkurencija nije dovoljno velika, u Beogradu je ipak najveća, pa ljudi imaju mogućnost izbora, a s druge strane i prodavci moraju da usklade svoje poslovanje sa ostalima, ako hoće da prodaju svoju robu", kaže Bogosavljević.







Marketing



Najnovije vesti