Po posećenosti kulturnim priredbama Srbi veoma blizu evropskog proseka

Šta najviše privlači publiku?

Istraživanje koje je sproveo Zavod za proučavanje kulturnog razvitka (Zaprokul) pokazuje da je posećenost kulturnih sadržaja iz godine u godinu sve veća, te smo po broju redovne publike prvi u regionu i veoma blizu evropskog proseka.

Studija Zaprokula „Kulturna participacija građana Srbije“ pokazuje porast posete tokom poslednjih 10 godina u gotovo svim vrstama kulturnih dešavanja, što nam daje razloga za optimizam.

– Imamo konstantu od 5,6 odsto stanovništva koje redovno posećuje kulturne događaje, preciznije, bioskope, pozorišta, muzeje i galerije, i mi ih stručno zovemo „redovna publika“. To jeste pozitivna vest, naročito jer je blizu i evropskom proseku, a u regionu smo sigurno na prvom mestu po tome – kaže, za „Novosti“, Marko Krstić, direktor Zaprokula.

– Ono što nam je sada cilj je da takozvanu „potencijalnu publiku“, koja se kreće od pet do osam odsto, a to je ona koja dva ili tri puta godišnje ode u pozorište ili godišnje pročita dve ili tri knjige – podstaknemo atraktivnijim, zanimljivijim i komunikativnijim kulturnim programima i sadržajima da postanu redovna publika.

Istraživanje pokazuje da su u Srbiji i dalje najpopularniji koncerti koje posećuje 68,3 odsto naših građana. Zanimljivo je da dok se u celom svetu bioskopi muče da privuku publiku, kod nas je tu zabeležen najveći porast posetilaca.

Poseta bioskopima, usled otvaranja multipleksa i sinepleksa, uz primetno ulaganje države u domaću kinematografiju i uz stimulacije za distributere, beleži najveću stopu rasta – 30 odsto u poslednjih deset godina, što daje 63,8 procenata.

– Ljudi su nakon pandemije bili željni bioskopske magije, posebno što smo imali dva velika domaća hita, „Južni vetar“ i „Tomu“, koji su praktično održali bioskopsku i distributersku mrežu. S druge strane, Srbi zaista vole da odu u bioskop, i pojedinačno i porodično, to je za njih događaj – objašnjava Krstić.
Istraživanje Zaprokula pokazuje da su institucije kulture shvatile da je jedan od prioriteta komunikativniji odnos prema deci i mladima. Na to ukazuje i sve veći broj sadržaja za decu, u čemu prednjače biblioteke, muzeji i kulturni centri. Kulturni programi se najčešće kreiraju za decu uzrasta do 10 godina, kada ih u muzejske ustanove vode učitelji (takvih je 73,6 odsto poseta), a najmanje je onih namenjenih tinejdžerima.

Zbog slabe ponude tinejdžeri su najređa kulturna publika, pa se ustanovama preporučuje promena strategije i okretanje ka njihovim kanalima komunikacije – blogerskim i influenserskim. Pozitivna praksa, kako se navodi u istraživanju je to što pojedine kulturne ustanove sve više prepuštaju mladima da sami osmišljavaju kulturne sadržaje i formate, poput onih u Kulturnom centru Kruševca, Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, Biblioteci grada Beograda, Gradskoj biblioteci „Vladislav Petković Dis“ u Čačku, Kulturnom centru u Pančevu…

Na pitanje na čemu treba raditi u budućnosti, Krstić ponavlja da nam nedostaje više kvalitetnih kulturnih sadržaja za mlade:

– Nedostaje nam i bolja i savremenija komunikacija između institucija kultura i sugrađana (više digitalnih sadržaja, interaktivnost izložbi…) i ono što je možda najvažnije – kultura mora biti mnogo aktivnija u promovisanju svojih sadržaja, i medijski i programski. Dakle, da bude vidljivija i pristupačnija svima. Na kraju, u strateškom smislu, čini mi se da moramo odlučiti da li je kultura uzrok koji gradi bolje i stabilnije društvo, ili je kultura zapravo indikator razvoja boljeg i stabilnijeg društva.

Za osobe sa invaliditetom

Istraživanje Zaprokula je pokazalo i da institucije kulture nisu u dovoljnoj meri pristupačne za osobe sa invaliditetom. U prvom istraživanju ovakve vrste u Srbiji podaci su pokazali da je tek 24,2 odsto muzejskih ustanova fizički pristupačno za posetioce koji imaju neku vrstu invaliditeta.

– Najveći izazov je komunikaciona i informaciona pristupačnost, pri čemu 75,6 odsto institucija ne ispunjava ovaj kriterijum, a upravo on zahteva najmanja ulaganja. Međutim, ohrabruje činjenica da su zaposleni svesni prepreka koje treba prevazići – navodi se u ovoj studiji.

Šta najviše privlači publiku? Istraživanje koje je sproveo Zavod za proučavanje kulturnog razvitka (Zaprokul) pokazuje da je posećenost kulturnih sadržaja iz godine u godinu sve veća, te smo po broju redovne publike prvi u regionu i veoma blizu evropskog proseka.