Podeljena mišljenja oko toga da li spisak pedofila i silovatelja treba da bude javan

 

Sa druge strane, mnogi misle da i silovatelj ima prava da bude zaštićen, jer prema našem krivičnom zakonu, osoba koja je odslužila zatvorsku kaznu ima prava kao i svi drugi građani.

 

Mnogi misle da će onaj ko je izašao iz zatvora opet počiniti krivično delo, ali to je samo pretpostavka, kojom se ne treba voditi, tvrde pojedini advokati.

 

„Moramo se pitati šta ako postoji i jedan koji više ne želi da ponovi to krivično delo. Onda ste ga žigosali za sva vremena. Obnarodovati da neko ko posle 15 godina izlazi iz zatvora i da svi znaju, onda mislim da je to veća kazna nego kazna zatvora„, rekao je za RTS advokat Nebojša V. Petrović.

 

Javnost je najčešće preko društvenih mreža obaveštena o tome da je neki pedofil izašao iz zatvora. Tada nastupa opravdani strah, uglavnom roditelja za svoju decu.  

 

„Mi pričamo o tome kako ih treba kažnjavati. Najoštrije. To je povreda deteta, povreda prava deteta i neću o tome da polemišem. Mislim da ti ljudi rade to što rade u Srbiji zato što se o tome nije dovoljno vodilo računa. Zato što su se često potpisivali različiti sporazumi sa tužilaštvom i zato što su ti ljudi u malim mestima zaštićeni„, naveo je Igor Jurić iz Fondacije „Tijana Jurić“.

 

S druge strane, postoji mogućnost da i osobe koje su izdržale kaznu i koje pokušavaju da se socijalizuju, budu maltretirane, uključujući i njihovu porodicu. Kako dalje navodi RTS, neki smatraju da mi nismo dovoljno zrelo društvo i da bi javni registar mogao da bude zloupotrebljen. 

 

„Mnogi su oženjeni i žive nekim porodičnim životom, imaju decu. Šta će biti sa njihovom decom? Da li je dete krivo što njegov otac ima taj poremećaj?„, kazala je za RTS Nataša Andonovski, nekadašnji vaspitač u zatvoru.

 

Kada izađu iz zatvora, neki silovatelji, među kojima i pedofili, ponove zločin, pa se posle nekoliko godina ili meseci ponovo nađu iza rešetaka. To se, ipak, ne događa često jer se tortura koju dožive od drugih zatvorenika ne zaboravlja.

 

Međutim, mogućnost ponavljanja krivičnog dela postoji. Psihijatri kažu da je pedofilija težak poremećaj ličnosti, da se teško leči, tačnije skoro nikada. Ako je već tako, trebalo bi na to obratiti pažnju i kontrolisati stanje osuđenika već u zatvoru, a i kada iz njega izađu.

 

„Razvijene države u svetu, koje se bave nekim tretmanima, one rade i na prevenciji. Oni su obavezni da se javljaju, obavezni su da idu na lečenja i terapije da ne bi ponovili takvo delo. U zatvoru postoji zdravstvena služba, postoje i psihijatri i psiholozi. Pitanje je da li imaju vremena da se posvete pojedinačnim slučajevima„, navela je Andonovski.

 

Iako su mišljenja različita, većina kompromisno rešenje vidi u sistemskom radu i stvaranju registara kojim bi osuđeni pedofili i silovatelji bili evidentirani na nivou lokalne samouprave, tamo gde žive. Javnost registra morala bi da bude strogo precizirana, a u posebnu proceduru upisa morali bi da budu uključeni pravosudni organi, psiholozi i psihijatri.