Poskupljuju dinarski krediti, Narodna banka Srbije podigla referentnu kamatnu stopu

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 1,5 odsto.

 

Kako je navedeno u saopštenju NBS, Izvršni odbor je imao u vidu da su inflatorni pritisci na svetskom i domaćem tržištu jači i postojanijeg karaktera nego što se očekivalo i da to zahteva dodatno zaoštravanje monetarnih uslova kako bi se ograničili sekundarni efekti na inflaciona očekivanja.

 

Izvršni odbor podseća da je Narodna banka Srbije i u prethodnom periodu, kao odgovor na izazove iz međunarodnog okruženja, preduzela korake ka postepenom povećanju restriktivnosti monetarne politike, koristeći fleksibilnost koju joj pruža postojeći monetarni okvir. Prosečna ponderisana stopa na aukcijama repo prodaje hartija od vrednosti je kontinuirano i postepeno povećavana od oktobra 2021. godine – ukupno za 84 bazna poena, dok se nije gotovo izjednačila sa referentnom kamatnom stopom.

 

Dodatno, merama Narodne banke Srbije, smanjena je dinarska likvidnost bankarskog sektora na kontrolisan i ograničen način. Efekti tih mera, kao i aktuelno povećanje referentne kamatne stope treba da doprinesu da se inflacija u srednjem roku kreće na niskom i stabilnom nivou.

 

Istovremeno, povećane su i kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice Narodne banke Srbije – kamatna stopa na depozitne olakšice na 0,5 odsto, a stopa na kreditne olakšice na 2,5 odsto.

 

„U uslovima viših cena energenata i svetskih cena primarnih proizvoda, uz prisutne više troškove transporta, kao i zastoje u snabdevanju i nestašice pojedinih inputa u proizvodnji na globalnom nivou, od sredine prethodne godine intenziviran je rast uvoznih i proizvođačkih cena. Na rast cena hrane na domaćem tržištu, pored povećanih troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, odrazili su se i efekti prošlogodišnje suše„, navode u NBS.

 

Kako navode, neizvesnost koja je karakterisala međunarodna robna i finansijska tržišta prethodnih meseci usled pojave novih sojeva virusa korona, pojačana je efektom geopolitičkih tenzija i izbijanjem krize u Ukrajini.

 

„To je za posledicu imalo dodatan znatan rast cena energenata, svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i metala, koje su se približile istorijski najvišim nivoima ili ih čak premašile, što povećava rizike da bi inflatorni pritisci mogli biti veći od očekivanih i prisutni u dužem periodu. Izvršni odbor je prilikom odlučivanja uzeo u obzir i činjenicu da povećana neizvesnost na globalnom nivou može negativno uticati na tokove kapitala prema zemljama u usponu, uključujući i Srbiju, posebno ako se ima u vidu da je Sistem federalnih rezervi u martu započeo ciklus povećanja referentne kamatne stope„, dodaje se u saopštenju. 

 

Pored toga, ističe se, iako još nije najavila kada će povećati referentnu kamatnu stopu, i Evropska centralna banka je u martu, u uslovima jačih od očekivanih inflatornih pritisaka, odlučila da dodatno smanji obim kvantitativnog popuštanja tokom drugog tromesečja, što zahteva opreznost monetarne politike Narodne banke Srbije.

 

„Aktuelno zaoštravanje monetarnih uslova prema oceni Izvršnog odbora neće značajnije uticati na privrednu aktivnost u našoj zemlji„, dodaju. 

 

 

Izvršni odbor konstatuje da je međugodišnja inflacija, koja je u februaru iznosila 8,8 odsto i dalje u najvećoj meri bila vođena rastom cena hrane i energenata. 

 

Istovremeno, bazna inflacija je i dalje znatno niža od ukupne inflacije i u februaru je iznosila 4,4 odsto međugodišnje, čemu je doprinela očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima. 

 

Prema poslednjoj aktuelnoj srednjoročnoj projekciji iz februara, inflacija bi u nastavku godine trebalo da se nađe na opadajućoj putanji i da se do kraja perioda projekcije približi centralnoj vrednosti cilja. Iako trenutna dešavanja u pogledu svetskih cena energenata i primarnih proizvoda ukazuju da postoji mogućnost da inflacija bude na višem nivou od projektovanog, Izvršni odbor i dalje ocenjuje da će inflacija imati opadajuću putanju do kraja godine.

 

Tome će ključno doprineti relativna stabilnost deviznog kursa koju će Narodna banka Srbije obezbeđivati i u narednom periodu, kao i preduzete monetarne i fiskalne mere. 

 

U smeru niže inflacije očekuje se da deluje i dolazak nove poljoprivredne sezone i po tom osnovu niži troškovi u proizvodnji hrane, kao i mere Vlade kojima je ograničen rast cena goriva i omogućeno preduzećima da u prvoj polovini 2022. kupuju struju po znatno povoljnijim uslovima od tržišnih.