Saveti za roditelje predškolaca u vezi sa ranom pismenošću

Nacionalna asocijacija roditelja i nastavnika Srbije postoji 4 godine u 12 gradova u zemlji, a jedan od najvažnijih ciljeva im je unapređenje rane pismenosti, koja je posebno aktuelna ovih dana

„Postavlja se pitanje da li deca treba da znaju da čitaju i pišu pre škole. Odgovor je ne.

Ali postoji puno toga što roditelji i vaspitači treba da urade sa decom pre polaska u školu. Pre svega, druženje sa knjigom.

Ni na koji način deca koja sa sedam godina počinju da uče da čitaju ne kasne za vršnjacima koji ranije počnu, kaže Nada Ševo sa Insituta za pedagoška istraživanja. Razlika je u tome što se u tim zemljama insistira na razumevanju pročitanog i gajenje ljubavi prema čitanju od najranijeg uzrasta na čemu treba da insistiraju i nastavnici i roditelji kod nas.

Kako smatra stručnjakinja, tehnika čitanja i pisanja se vežba, ali imamo tu sreću da imamo najtransparentniju ortografiju pa dekodiranje jezika ne zahteva mnogo truda.

„Deca imaju vremena, čak 90 od 180 časova, za savladavanje početnog čitanja i pisanja uz mogućnost da učitelji produže taj period“ rekla je Ševo.

Ono za šta treba više vremena u razvoju pismenosti, a čega su roditelji često nesvesni jeste rad na dečjem rečniku, dodaje sagovornica.

„Ne samo koliko deca znaju reči već i značenje pojedinih reči. Jako je važno da ona imaju razvijenu rečenicu (sintaksu), da imaju opšte informacije o svetu koji ih okružuje. Takođe da znaju da podele reči na slogove i glasove i rime, da se upoznaju sa pisanim tekstom koji ima svoj oblik i strukturu.

Kako Nada Ševo smatra, sve to sigurno ne može da se postigne plaćanjem nekoliko privatnih časova pred polazak u školu. „Važno je da se deci čita što više, ne samo zato što se tako razvijaju stavovi, znanje i vrednosti već se tako formira i pozirtivan stav prema čitanju ali učvršćuje i bliskost sa decom“.

Da treba da se odabere čitanje sa detetom umesto pasivnog gledanja igrica i crtaća, insistira i psihološkinja Dragana Đurić direktorka nacionalne asocijacije roditelja i nastavnika Srbije.

„Plava svetlost sa ekrana je štetna a pored toga, razvijamo i individualce. Mi smo u ogromnom rizilku da razvijemo i to već radimo, generacije egoista“ rekla je Đurić.

Nacionalna asocijacija pokušava da unapredi položaj dece u sistemu obrazovanja kroz različite aktivnosti, a veoma im je važna i saradnja roditelja sa nastavnicima, kao i vaspitača i nastavnika tokom tranzicije iz predškolstva u osnovne škole, dodaje Dragana Đurić.

Na kraju preporuka za čitanje od Nade Ševo i to knjige koja i tekako budi pozitivan stav prema čitanju i unutrašnju motivaciju kod dece koja je najvažnija. Ako ne razvijamo ljubav prema čitanju onda ona ne opstaje dugo pa se posle pitamo zašto naši đaci ne ostavuju dobre rezultate na PC (pisi), kaže ona.

„Problem nastaje nakon predškolskog programa koji je zanimljiv, moderan, budi maštu i na nivou svetskih, kada deca krenu u školu koja je ista kao i pre dvadeset ili trideset godina“ naglasila je Ševo.

„Neophodna je mera između onoga što pruža IT tehnlogija, ravnoteža između onoga što pasisvno prihvatamo i aktivno znamo“ zaključak je Dragane Đurić direktorke nacinalne asocijacije roditelja i nastavnika Srbije.

Nacionalna asocijacija roditelja i nastavnika Srbije postoji 4 godine u 12 gradova u zemlji, a jedan od najvažnijih ciljeva im je unapređenje rane pismenosti, koja je posebno aktuelna ovih dana