Smanjena tražnja stanovništva za kreditima

Tražnja stanovništva za kreditima smanjena tokom poslednjeg kvartala 2022. godine na šta je uticao rast cena nekretnina i tržište rada, a nastavak istih tendencija očekuje se i u prvom kvartalu ove godine.

To je pokazao Izveštaj o rezultatima januarske ankete o kreditnoj aktivnosti banka, koji je objavila NBS, u kom se navodi i se da su banke potvrdile da su u četvrtom kvartalu 2022. godine nastavile s pooštravanjem standarda po kojima su odobravale kredite privredi.

Ističe se da je mera tog pooštravanja bila manja od očekivane u prethodnoj anketi banaka.

„Pooštravanje se u nešto većoj meri odnosilo na devizno indeksirane kredite i, posmatrano prema veličini preduzeća, u većoj meri je bilo zastupljeno kod velikih preduzeća u poređenju s malim i srednjim“, navodi se u rezimeu Izveštaja.

Banke su navele da dalje blago zaoštravanje standarda očekuju i za prvi kvartal ove godine.

Ocena banaka je da je privreda povećala tražnju za kreditima tokom poslednjeg kvartala 2022. godine, i to za deviznim odnosno devizno indeksiranim kreditima, kao i kratkoročnim dinarskim, navodi se u Izveštaju.

„Finansiranje obrtnih sredstava i restrukturiranje postojećih obaveza prepoznati su kao faktori rasta tražnje privrede za kreditima“, navodi NBS.

Banke očekuju dalji rast tražnje privrede za kreditima prvom tromesečju 2023. godine.

Dodaje se i da su banke su u poslednjem kvartalu nastavile i s pooštravanjem standarda stanovništvu.

„Pooštravanje se prvenstveno odnosilo na dinarske gotovinske kredite (i kredite za refinansiranje) i devizno indeksirane stambene kredite“, navodi NBS i dodaje da banke umereno pooštravanje kreditnih standarda stanovništvu očekuju i tokom prvog kvartala 2023. godine.

U anketi je učestvovalo 20 banaka u čijim je rukama preko 99 posto bilansne sume bankarskog sektora.

Lane porastao broj korisnika elektronskog i mobilnog bankarstva

Broj korisnika elektronskog bankarstva lane je porastao za 8,46 odsto u odnosu na 2021. godinu, a broj korisnika mobilnog bankarstva za 20,58 odsto, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).

Pozitivna dinamika ogleda se i u porastu broja obavljenih transakcija upotrebom mobilnog bankarstva i kod fizičkih lica i kod pravnih lica i preduzetnika.

Broj transakcija putem mobilnog bankarstva porastao je za 26,04 odsto a kada je reč o plaćanju putem elektronskog bankarstva iz NBS navode da je ono lane bilo u svojevrsnoj stagnaciji, jer je broj obavljenih plaćanja pao za 0,37 odsto.

Ovo, ocenjuju iz centralne banke, ukazuje na preorjentaciju korisnika ka većem korišćenju mobilnih aplikativnih rešenja.

Porastao je i broj plaćanja karticama i to za skoro 72 miliona u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu se ovaj rast odnosi na platne kartice koje su izdale banke u Srbiji, dok je broj transakcija karticama koje nisu izdate u našoj zemlji bio veći za više od devet miliona nego 2021. godine.

Broj izdatih platnih kartica porastao je za 5,8 odsto pa ih je na kraju minule godine bilo 589.380 više nego krajem 2021.

Nastavljen je i razvoj kartične infrastrukture o čemu svedoči podatak da su na kraju 2022. godine na tržištu postojala 120.224 POS terminala, što je oko 5.000 uređaja više nego godinu dana ranije.

U 2022. godini porastao je i broj transakcija karticama i elektronskim novcem u svrhu internet kupovine robe i usluga pa je ukupan broj plaćanja bio nešto veći od 43 miliona što je za 34,23 odsto više nego u 2021. godini.

Pozitivan trend je nastavljen i u razvoju sistema za instant plaćanja IPS NBS pošto je lane u ovom sistemu obavljeno više od 53 miliona plaćanja, što predstavlja povećanje za 26,58 u odnosu na 2021. godine.

Tražnja stanovništva za kreditima smanjena tokom poslednjeg kvartala 2022. godine na šta je uticao rast cena nekretnina i tržište rada, a nastavak istih tendencija očekuje se i u prvom kvartalu ove godine.