Hitna pomoc
Srbija

Smrt na kupalištima - Za samo nedelju dana voda odnela sedam života

Izvor: 
Dnevnik.rs Uto, 29/06/2021 - 14:16














Crni bilas utapanja na kupalištima se nastavlja. Za samo nedelju dana život je izgubilo sedam osoba, a poslednja žrtva je imala samo devet godina.

Devetogodišnji dečak stradao je u nedelju na jednom beogradskom  bazenu. Nesrećni mališan je na bazen došao sa majkom i, kako se pretpostavlja, nakon što se presvukao, izašao je iz kabine da sačeka majku da se presvuče. Međutim, umesto da sačeka majku, on je otišao do bazena i ušao u vodi. Nakon što je izašla iz kabine, dečakova majka je primetila da mališana nema i počela da ga traži. Ubrzo su zaposleni sa bazena primetili nepomično telo devetogodišnjaka u vodi. Odmah su ga izvukli i krenuli s ranimacijom, ali je, nažalost, mališan preminuo u Urgentnom centru.

Samo dan ranije, u subotu, šesnaestogodišnji dečak utopio se u Zapadnoj Moravi u selu Goričani kod Čačka.

Kako je preneo “Glas Zapadne Morave”, dečak je dan provodio na reci, a utopio se u popodnevnim satima. Prema pisanju medija, deo reke u kojoj se dogodila ova tragedija nije predviđen za kupanje. Nesrećni dečak je, s mlađom sestrom i starijim drugom, nažalost, izabrao jednu od divljih plaža za kupanje. Osim toga, prema rečima meštana, stradali nije bio pouzdan plivač.

Deca su česte žrtve jer nisu svesna svih opasnosti koje se kriju na kupalištima, pa ih ne treba puštati bez nadzora

Nekoliko dana ranije, 24. juna, u Zemunu, život je izgubio mladić (22) koji je čamcem prevozio kupače na Lido. U jednom momentu on je odlučio da se rashladi i uskočio u vodu, što je bilo kobno. Telo nesrećnog mladića pronađeno je nekoliko sati kasnije kod hotela “Jugoslavija”.

Istog dana, ali na jezeru Bela reka u Ripnju, stradao je dvadesetrogodišnjak koji se s društvom tu kupao. On je, prema rečima očevidaca, zaronio, ali nije isplivao na površinu.

Samo dan pre ove dve tragedije, u Dunavu kod Smedereva nestao je mornar s jedne barže. On je skočio sa splava jednog od kafića na Dunavu oko 19.30 časova u nameri da se okupa, ali ga niko od tada nije video. Navodno je, na obali, pronađena njegova odeća, tako da se sumnja da se utopio.

Nekoliko sati ranije, na beogradskom kupalištu “Košutnjak”, dogodila se još jedna tragedija, u kojoj je život izgubio petnaestogodišak. Tinejyer je, navodno, skočio sa skakaonice u vodu, ali je tom prilikom udario glavom u ivicu bazena. Lekari su pokušali da ga reanimiraju, ali je, nažalost, preminuo u bolnici istog dana. 

Prošlog ponedeljka, u Rzavi kod Arilja, utopio se još jedan petnaestogodišnjak. On je došao s drugarima na reku da se rashladi, ali je tokom kupanja nestao pod vodom. Njegovi drugari i kupači koji su se tu zatekli, pokušavali su da pomognu dečaku i na mestu gde je vir dubok nekoliko metara. Dvojica njegovih drugova, zajedno sa ostalim kupačima koji su se tu zatekli, izvukli su dečaka iz vode, ali, nažalost, mališanu nije bilo pomoći.

Na početku svake sezone iz MUP-a apeluju na građane da se na kupalištima ponašaju odgovorno: da ne koriste divlje plaže, da u vodu ne ulaze nepripremljeni i pod dejstvom alkohola, a poseban apel se upućuje roditeljima – da maloletnu decu ne puštaju u vodu bez nadzora.

Da se građani ne obaziru na upozorenja pokazuje i dosadašnji crni bilans.

Tokom letnjih meseci, najveći broj ljudi osveženje traži na bazenima, neuređenim kupalištima i plažama. Mnoge od njih su vrlo opasna jer nemaju ograničenu zonu za bezbedno kupanje, službe spasavanja i prve pomoći, ni obezbeđen prilaz za hitnu medicinsku pomoć, zbog čega nose veći rizik od utapanja u odnosu na javno kupalište.

Deca su česte žrtve jer nisu svesna svih opasnosti koje se kriju na kupalištima, pa ih ne treba puštati bez nadzora. Roditeljima se zato savetuje da budno paze na decu i da ih nikako ne ostavljaju same na obali ili u plićaku, već sve vreme moraju biti sa njima.

Kod tinejyera i starijih, neki od najčešćih uzroka utapanja je precenjivanje plivačkih sposobnosti, kao i nepoznavanje dovoljno dobro tehnike plivanja. Tu su još i ne poznavanje tla kupališta na kome se nalaze jer na rečnim i jezerskim divljim plažama ima delova gde se dubina iznenada povećava pa neoprezni kupači mogu izgubiti kontrolu i tlo pod nogama. Opasnost predstavlja i rastinje, gusta trava, korenje ili dubok gust mulj u vodi. Neopreznim kupanjem i plivanjem može se upasti u takvu sredinu i stradati.

Panika je najveći neprijatelj 

Neprijatelj kupača koji se nađu u problematičnoj situaciji je panika. U panici ni najbolji plivač ne ume da reaguje kako treba, već najčešće radi sve suprotno. U kritičnim situacijama u vodi, od ključnog je značaja zadržati prisebnost i razmotriti mogućnosti jer nekad spas leži i u tome da se čovek prepusti vodi i uz malo napora se izvuče iz te situacije. Ukoliko se samo svim silama trudi da savlada struju ili dubinu, najčešće dolazi do gubitka snage i daha i to je najopasnija stvar, pojašnjavaju spasioci.

Tu su i vazdušne i vodene struje koje kupače mogu postepeno odvući daleko od obale, tako da se neiskusni plivači i neplivači ne mogu sami vratiti na obalu. Udaljavanje od obale je realna opasnost, a često se udaljavanjem od obale izgubi osećaj za daljinu, pa povratak na obalu može da bude naporan i opasan.

Osim virova i rastinja, i strma obala predstavljaju velike opasnosti za kupače na plažama, naročito za decu, jer usled neopreznog hodanja po takvoj obali može doći do odrona, urušavanja ili klizanja, tako da se začas mogu naći u dubokoj vodi.

Brojni spasioci, MUP i druge institucije godinama ubeđuju građane da je najbezbednije kupanje na zvaničnim kupalištima, gde su mesta za kupanje obeležena i obezbeđena i gde ima spasilaca jer po crnoj statistici, utapanja su ubedljivo najbrojnija na divljim i neuređenim kupalištima na kojima nema spasilačke službe pa je samim tim smanjena mogućnost da će neko uočiti potencijalnog davljenika.








Marketing



Najnovije vesti