Srbija lider u Evropi po antibiotskoj rezistenciji
Podeli vest:
Srbija je lider u regionu i Evropi po antibiotskoj rezistenciji, a zabrinjava podatak da je sve više mladih koji se susreću sa tim problemom. Tokom pandemije kovida-19 upotreba antibiotika u našoj zemlji povećana je za 28 procenata, a da bi se taj trend zaustavio, neophodna je veća kontrola apoteka u kojima se antibiotici izdaju bez lekova, ali i sveobuhvatna edukacija, pre svega lekara opšte prakse i farmaceuta.
Iako je prethodnih godina naša zemlja uspela da „ukroti“ zabrinjavajuću statistiku, kada je reč o antibiotskoj rezistenciji, tokom pandemije koronavirusa, brojevi su ponovo počeli nekontrolisano da rastu.
„Sada opet imamo povećanje od 28 procenata i pred nama je jedan dug put da povratimo one rezultate, odnosno da pokušamo da smanjimo neracionalnu upotrebu antibiotika, naročito za one indikacije gde su uzročnici virusi“, kaže prof. dr Milica Bajčetić sa Instituta za farmakologiju, Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Da bi smanjilo negativan trend rasta, Ministarstvo zdravlja je 2019. godine usvojilo Nacionalni program za kontrolu antibiotske rezistencije, a tri godine je u upotrebi i vodič za racionalnu upotrebu antibiotika.
„Ovo je konstantan posao koji smo tek započeli i koji svi zajedno moramo da radimo decenijama ne bismo li dobili adekvatne rezultate i pre svega sačuvali antibiotike i obezbedili sigurniju i bolju budućnost našoj deci, pre svega“, smatra prof. dr Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS.
Kako se čulo na današnjem predavanju u Krčedinu, upriličenom pre svega za predstavnike medija, nije cilj da se prestane sa upotrebom antibiotika, već da se oni adekvatno primenjuju.
„Sve zemlje regiona rade na tome da se radi na racionalnoj upotrebi antibiotika, da se primenjuje samo tamo gde lekar odredi, da se koriste dovoljno dugo na način koji je prepisan da ne bude da čim se osetimo bolje odmah prestanemo sa upotrebom antibiotika i na taj način ustvari razvijemo za sledeći put rezistenciju“, objašnjava doc. dr Deana Medić sa Instituta za javno zdravlje Vojvodine.
Kako je istaknuto, antimikrobna rezistencija je tiha pandemija i potencijalna globalna pretnja, u Evropi godišnje premine oko 50 hiljada ljudi od AMR-a. Uvođenje brzih testova za detekciju multirezistentnosti, aktivna promocija racionalnog pristupa upotrebi antibiotika, podizanje svesti kako lekara opšte prakse, tako i farmaceuta, i veća kontrola apoteka u kojima se izdaju antibiotici bez lekarskog recepta, ključni su zadaci države kako bismo se spustili sa neslavnog prvog mesta po antibiotskoj rezistenciji.
Srbija je lider u regionu i Evropi po antibiotskoj rezistenciji, a zabrinjava podatak da je sve više mladih koji se susreću sa tim problemom. Tokom pandemije kovida-19 upotreba antibiotika u našoj zemlji povećana je za 28 procenata, a da bi se taj trend zaustavio, neophodna je veća kontrola apoteka u kojima se antibiotici izdaju bez lekova, ali i sveobuhvatna edukacija, pre svega lekara opšte prakse i farmaceuta.
Podeli vest:
