Šta da radite ako kupite obuću koja je za kišu, koja izgleda kao da je za kišu, ali na kutiji piše da je za suvo vreme?
U kojim slučajevima je moguće vratiti patike ili cipele ako se oštete? Da li su se, na primer, odlepile zato što su lošeg kvaliteta ili možda zbog nepravilnog korišćenja? Ko to treba da dokaže i ko da odluči ko je u pravu? Na ova i slična pitanja za TV Prva odgovorio je Dejan Gavrilović iz Efektive.
„U teoriji mi imamo obuću gde na svakoj deklaraciji piše da je za suvo vreme, iako, recimo, fabrički imamo oznaku na obući da je ona vodootporna. Dakle, naši trgovci to deklarišu drugačije kako bi mogli posle da rade mahinacije sa reklamacijama, odnosno odbijaju reklamacije upravo iz tog razloga – da kažu da je obuća korišćena za mokro vreme, a u stvari je predviđena za suvo iako postoji etiketa na kojoj piše da je vodootporna“, kaže on.
Kako kaže, najviše primedbi dobijaju na rad komunalnih preduzeća, tehničke robe i obuće.
Šta kao kupci treba da znamo kada idemo u prodavnicu? Kako da se „izborimo“ sa trgovcima koji neće da vrate novac ako se obuća upropasti posle dve nedelje?
„Moram da priznam da mi nismo baš toliko uspešni u rešavanju tih reklamacija, odnosno ne samo mi, već i svi drugi. Jednostavno, trgovci imaju tu ‘taktiku’, oni odbijaju uglavnom sve reklamacije. Nekoliko naših članova je pokrenulo sudske postupke i dobilo ih i tu su dobili povraćaj novca, obeštećenje i tako dalje“, navodi Dejan Gavrilović.
Kako kaže, po zakonu je rok saobraznosti dve godine, u prvih šest meseci od dana kupovine teret dokazivanja saobraznosti odnosno kvaliteta obuće je na strani trgovca.
„Svakako treba uputiti pisanu reklamaciju. Mi imamo žalbe gde je došlo do oštećenja obuće sa mnogo kraćim rokovima – dva, tri meseca od dana kupovine. Poznatiji brendovi te reklamacije odbijaju, prilažu nalaze laboratorija sa kojima imaju ugovore, a za koje mi sumnjamo da im daju neke fiktivne nalaze, čisto da bi oni mogli da odbiju potrošača. Šta dalje preostaje potrošaču? Ili da bude uporan ili da angažuje drugu laboratoriju i onda pokrene potrošački spor koji je po zakonu besplatan“, kaže Gavrilović.
Navodi da oni najuporniji idu na sud.
„Mi u ovom trenutku imamo oko pedesetak članova koji su pokrenuli sudske sporove. Oni najuporniji za onu vredniju obuću hoće da istraju, ne plaća se sudska taksa, a mi smo uspevali da pronađemo neke advokate koji nisu hteli da naplate svoju uskugu nego su išli na to da se naplate po realizaciji postupka“, objašnjava Gavrilović.
Šta da radite ako kupite obuću koja je za kišu, koja izgleda kao da je za kišu, ali na kutiji piše da je za suvo vreme?