Šta se najčešće krade po radnjama u Srbiji

Maloprodaje u našoj zemlji zbog sitnih krađa, prema podacima, na godišnjem nivou gube i do 90 miliona evra. I pored nadzornih kamera i obezbeđenja, krađe su sve češće, a sve duži spisak onoga što se krade. Kako bi se zaštitili, trgovci primenjuju i dodatnu zaštitu.

Kafa, čokolada i vina – to su proizvodi koji već decenijama najčešće nestaju sa rafova, piše RTS na svom sajtu.

Odnedavno, tom spisku su se pridružili i sirevi i konzerve, pa ih trgovci drže ili u posebnim kutijama pod ključem ili na njih stavljuju dodatnu zaštitu, takozvane zujalice.

Najveći problem su, kažu trgovci, proizvodi koji mogu relativno lako da se „iznesu“ iz radnje, a onda i preprodaju na pijacama i ulici.

Prvi na meti lopova u drogerijama su šminka i parfemi, ali i aparati za brijanje, preparati za sunčanje i protiv komaraca.

„Pokriveni smo video-nadzorom svi naši objekti, a ujedno u radu koristimo nalepnice zvane zujalice, antene, bravice i kutije u kojima čuvamo skuplje proizvode da bi na taj način sprečili otuđenje istih“, rekla je Milka Glušac, regionalni menadžer prodaje u „DM“ kompaniji.

Pošteni kupci ne samo što ostaju bez proizvoda koje žele da kupe, već i vrlo često budu pod prismotrom, jer poslodavci sve teže mogu da procene ko je potencijalni kradljivac.

„Potrošači su u takvim situacijama najčešće jako poniženi, uznemireni, dovedeni u stanje pogoršanog položaja jer nisu slobodni u trgovini i na neki način im se stavlja etiketa da su potencijalni lopovi. Trgovci moraju da imaju fer komunikaciju sa potrošačima i oni bi morali da taj nadzor, koji oni obavljaju lično da bude jako diskretan kako bi potrošač bio na neki način ispoštovan“, naveo je dr Denis Perinčić, predsednik UO Republičke unije potrošača.

Lopovima mašte ne fali – skuplji proizvod, na primer, ubace u kutiju jeftinijeg ili menjaju cene, pa za npr. indijski orah koriste šifru kikirikija.

Da bi se tome stalo na put, stručnjaci kažu najvažnije je obučiti zaposlene.

„Kako god mi postavili bilo koje tehničke sisteme čovek stoji iza toga, i ako čovek, ako to ne uradi po procedurama i ako je needukovan da uoči, faktički je nemoguće da samo tehnička sredstva odbrane i stvaraju samo iluziju neke zaštite, a u stvari je nema. Prvo i osnovno je da se roba koja je potencijalno opasna po pitanju dela sitne krađe da bude tako stavljena da je zaposlenima na oku“, istakao je prof. Goran Mandić sa Fakulteta bezbednosti.

Da bi protiv lopova bila podneta krivična prijava, vrednost ukradene robe mora da bude veća od 5.000 dinara.

Ako taj uslov nije ispunjen, država ne tereti kradljivce, a trgovci mogu da ih gone samo po privatnoj tužbi.

To najčešće ne čine, jer im se zbog visine sudskih troškova i trajanja procesa ne isplati.

Maloprodaje u našoj zemlji zbog sitnih krađa, prema podacima, na godišnjem nivou gube i do 90 miliona evra. I pored nadzornih kamera i obezbeđenja, krađe su sve češće, a sve duži spisak onoga što se krade. Kako bi se zaštitili, trgovci primenjuju i dodatnu zaštitu.