Dete i komputer Foto: pexels
Srbija

Šta sve dete može na telefonu i tabletu, a nisu igrice i društvene mreže

Izvor: 
Blic Pon, 13/09/2021 - 20:17








Negativan stav o tome da su tableti i telefoni štetni za decu i da ih koriste samo za društvene mreže i igranje igrica, potpuno je pogrešan, tvrde stručnjaci. Oni objašnjavaju da ova tehnologija zapravo može biti jako koristan alat za učenje i širenje dečijeg znanja.

Dr Nataša Kljajić, školski savetnik nastavnica srpskog u OŠ "Branko Radičević" u Progaru, kaže da što se nje i njenog predmeta tiče, upotreba interneta i modernih sredstava nije novina.

"Internet koristim odavno, za razne oblike rada sa decom. Filmovi, audio zapisi i čitave zvučne čitanke su u službi demonstrativnog metoda u nastavi mog predmeta odavno. Kako se dosta materijala se nalazi na internetu to mi olakšava pripremu i izvođenje nastave", kaže nastavnica Kljajić.

Iako je situacija u prosveti usložnjena izbijanjem pandemije, ona kaže da su hteli ne hteli i đaci i nastavnici morali da koriste elektronska sredstva u nastave i čak tri platforme za učenje.

"Oko 80 odsto Srbije je tokom onlajn nastave koristilo Guglovu platformu za učenje: Gugl učionica i google Meet (videokonferencijski alat), Kompanija Misrosoft takođe ima sličnu platformu ali je ona značajno manje korišćena. Treća platforma (najmoćnija ali ujedno i najteža) je Moodle. To je i pored svega vredno iskustvo", priča nastavnica.

Ona kaže da je za nastavnički posao vrlo bitno imati materijal i razgovarati sa kolegama, a društvene mreže joj u tome dosta pomažu.

"Preko Fejsbuk stručnih grupa iznalazim materijale za rad (testovi, nastavni listići, po prezentacije) koje dostavljam učenicima na Gugl učionicu ili Viber grupu", kaže.

Što se tiče učenika, ona kaže da su mogućnosti za edukaciju uz pomoć interneta ogromne.

"Postoje na primer i video igrice za učenje gramatike i pravopisa i onlajn testovi koji se mogu preneti deci linkom na uređaj na kome rade, tako da da, mobilni ili tablet mogu i te kako da se koriste za pametne stvari", objašnjava sagovornica Blica.

Ona ističe još jednu dobru stranu interneta - pristup informacijama za koji je ranije bilo potrebno da deca idu u biblioteku.

"Postoje elektronske biblioteke i sajtovi o autorima, gde đaci mogu da nađu informacije za pisanje referata. Ono za šta je bilo potrebno ići u biblioteku sad mogu da završe i od kuće", kaže.

Bitna je mera između elektronskih uređaja i klasičnog načina učenja

Dr Nataša Kljajić kaže da uprkos pozitivnim karakteristikama elektronskih uređaja, ipak se mora naći mera između njih i klasičnih sredstava učenja.

"Naravno, bez pisanja rukom i papirnih udžbenika moj predmet se ipak ne može najbolje usvojiti, kao i bez diskusije na času, jer je u biti predmeta veza usmene i pisane jezičke kulture, ali, ako se pravilno i fozirano koriste, sredstva elektronske komunikacije u bilo kom vidu mogu pomoći u učenju, posebno u ražimu rada na daljinu", zaključuje dr Nataša Kljajić.

Mogućnosti učenja matematike i informatike preko interneta

Staromodan način učanja matematike uz papir i olovku, eventualno digitron nije više jedini način računanja i rešavanja zadataka. Međutim, razvoj tehnologije doneo je i druge mogućnosti.

Vladmiri Stepanović, nastavnik informatike u Osnovnoj školi "Vožd Karađorđe" Jakovo (opština Surčin) kaže da su mogućnosti učenja informatike i matematike preko interneta vrlo dostupne.

Za učenje programiranja nastavnici informatike mogu koristiti MakeCode - aplikaciju za učenje programiranja. Konkretno programira se mini računar - Microbit koji se povezuje sa lampicama i elektromotorima i može koristi za izradu različitih modela, maketa i slično.

Što se tiče najavljene digitalizacije i stavljanje akcenta na programiranje tu već imamo dobru osnovu.

Kao Programiski jezik tokom 6, 7 i 8 razreda u osnovnoj školi koristi se programiski jezik Payton. Postoji i android aplikacija za njega "Pydroid 3" - priča.

Nastavnik Vladimir Stepanović ukazuje i na jedan jako koristan program koji mogu koristiti i najmlađi. Kako kaže na informatici u 5. razredu radi se blokovsko programiranje i aplikacija "Scratch". Ona ne postoji na telefonima već samo na tabletima (potreban je veći ekran).

"Interesantno će možda biti da većina privatnih školica programiranja upravo radi Scratch program. Za matematiku, pak postoji program Geogebra", objašnjava nastavnik.

On kaže i da i za druge prirodne predmete takođe postoji niz odličnih programa.

"Za Geografiju moze da se koristi Google Earth. Za muzičko takođe postoji program koji ispisuje note", kaže sagovornik Blica.

Vladimir Stepanović kaže da je za učlenike korisno da nauče i neke druge programe koji bi im mogli biti od pomoći u radu i učenju.

"Ono sto mi se najviše svidelo na informatici to su guglove aplikacije, pandami Word-a, PowerPoint-a i excell-a. Oni omogućavaju da više učenika istovremeno rade na, na primer, prezentaciji ili tekstualnom dokumentu. To bi moglo da se koristi u grupnom istrazivačkom projektu, naravno u velikom broju predmeta", smatra Vladimir.

Roditelji i nastavnici dužni da deci daju upustva

Profesorka Nada Trifković objašnjava da korišćenje elektronskih uređaja može da bude jako korisno za decu, ali da nastavnici i roditelji dužni da im daju upustva i objašnjenje kako da te uređaje koriste u pametne svrhe. Ona smatra da je dobro da deca budu uključena na ovaj način jer će im to pomoći da šire znanja i interesovanja.

"Nastavnici pa i roditelji treba da deci daju upustva kako oni da koriste i određene programe i pa i gradivo, ono koje je obavezno , da prodube neku lekciju, a li i ono koje nije u sklopu nastavnog sadržaja a centar je njihovog interesovanja. Međutim, ovo može dovesti i do pometnje, i ukoliko dete koristi uređaj bez nadzora može da ode u nekom drugom pravcu", upozorava profesorka.

Profesorka kaže da je jako važno da se deca polako edukuju i prilagođavaju ovom načinu učenja jer živimo u svetu kada se informacije dobijaju i proveravaju putem interneta, a kako kaže tu su sada i čitave publikacije.

"Vi sada na internetu imate čitave publikacije i programe gde oni mogu da se uključuju i da na taj način dobijaju informacije o lekciji, prošire znanje o toj lekciji za odgovoranje, ili nešto drugo što ih zanima a tiče se nauke", objašnjava ona.

Ona kaže da se danas deca jako brzo i lako uključuju, i da nakon što im se kaže već sami uspevaju da nađu to što im treba. Međutim, profesorka Trifković naglašava, da uprkos dobrim stranama ovih elektronskih uređaja, postoji jedna mala zamka.

"Dok se deca ne osamostale treba im pomoći da nauče kako se informacije koriste. Oni mogu dobiti sjajne informacije ali da bi ih upotrebili pravilno i stekli znanje potreban je neko ko će to da poveže jer informacija nije znanje. Znanje je kada se informacije kauzalno povežu, kada su u suvom kontekstu, kada ima sinergiju sa ostalim znanjem i predznanjem i kada se objašnjava primena. Tek tada dobijamo znanje", kaže profesorka Trifković.

Ona zaključuje da prilikom upotrebe elektronskih uređaja i interneta najbolje da decu u tom virtuelnom svetu vode roditelji ili nastavnici.

Negativan stav prema elektronici je greška

Milan Petrović, programski direktor organizacije "Nauči me", na pitanje zašto prema elektronici postoji negativan stav da kompjuter, mobilni i tableti samo odvlače deci pažnju, kaže da taj stav prema elktronici i uopšte, svemu novom nažalost nije ništa novo.

"To je sa jedne strane strah od nepoznatog, a sa druge strane rezultat iskrene brige da se u novinama koje se dešavaju oko nas ne izgubi suština a to je kvalitet obrazovnog procesa za našu decu", smtara.

On kaže da je taj strah baziran i na tome što se oseća da nam nedostaje dobrih kadrova.

"I istraživanja EU pokazju da nemamo dovoljno dobru podršku za razvoj nastavka. Postoje seminari, ali nema sistemske podrške nastavnicima i profesori. Strah od nove tehnologije kod nekih kolega je zato i strah od njenog nepoznavanja i strah od njene upotrebe u nastavi", smatra Petrović.

Što se tiče iskustava upotrebe elektronike u nastavi do sad Petrović kaže da je iskustvo raznoliko. On je ponovio da su mnogi nastavnici ranije zazirali od upotrebe tehnologije. Ipak Petrović smatra da je kriza koju je izazvao korona virus ipak u nečemu bila korisna – ona je naterala školstvo da upotrebljava nove tehnologije.

"Nastavnici, koji su svi odreda obrazovani ljudi, morali su preko noći da počnu da upotrebljavaju određene programe i da se digitalno opismene, te da nauče nove stvari i da ih onda primene u nastavi", kaže.

On se ipak nada da po prestanku krize ovaj vid nastave neće biti zaboravljen: "Ja se nadam da neće doći do prezasićenosti digitalnom nastavom i digitalnim sredstvima i kod nastavnika i učenika. Ne bi valjalo da neće kasnije bude odbojnosti prema novim tehnologijama, odnosno da se ona primenjuje samo u kriznim situacija, to jest da se vezuje samo za vandredne okolnosti. Digitalna nastava može biti odlična dopuna klasičnoj i obratno".

Takođe je napomenuo nešto vrlo važno – sama upotreba nove tehnologije bez promene metodologije rada nije dovoljna.

"Neki nastavnici su nastavljali da u novim uslovima rade na stari način a to nije dobro. Online nastava zahteva drugačiju didaktiku. Nastava mora da bude organizovana na drugačiji način. Ipak naglašavam da nisu krivi nastavnici već se mora ljudima pomoći da shvate prednosti ovakvog vida nastave i da iz nje izvuku najbolje", smatra Petrović.

Na naše pitanje šta deca mogu konkretno da nauče i šta je po tvom mišljenju najbitnije da nauče da bi se digitalno opismenila, Petrović kaže svaki učenik najpre da nauči nekoliko osnovnih stvari koji će mu značiti mnogo u kasnijem radu.

Početi od guglanja i slanja mejlova

"Ja mislim da učenik koji uči u 21. veku mora najpre da nauči da koristi neki mejling servis, gugl ili neki drugi. Isto je jako korisno naučiti učenike da svoje obaveze isplanira, a za to je jako koristan gugl kalendar. Prednost ovog programa je što može da se nalazi na različitim uređajima, a podseća nas na različite školske i neškolske obaveze. Isto tako mislim da učenik mora da nauči da pronalazi relevantne informacije i da sam može da nauči da ih traži i razvrstava", priča Petrović.

On kaže da ipak nije dovoljno da učenici samo nauče programe već se mora gledati i šire.

Učenici bi ipak morali da imaju više samostalnosti i da shvate da škola nema svo obrazovanje koje je njima potrebno. Svaki učenik trebao da ima listu kanala na jutjubu koji nisu zabavnog sadržaja već na neki način ono što ih interesuje. Da koristi na pametan način stvari koje svakodnevno i inače koriste.

On smatra da učenici u kasnije treba da naprave neku vrstu cv i da se povezuju sa drugim mladim ljudima i prate industrije koje su im korisne i zanimljive.

"Pre nego na društvenim mrežama, oni bi morali da otvore profile na Linkdinu, da bi mogli da počnu da se pripremaju za kasnije pozicioniranje na tržištu rada i da se povezuju sa drugim ljudima sličnog interesovanja", zaključuje Petrović.

 








Marketing



Najnovije vesti