Starih ljudi na „socijali“ sve više, veliki broj penzionera živi sa minimalnom penzijom

Broj korisnika socijalne pomoći među starijima od 65 godina poslednjih godina je stalno u porastu, a trenutno se na listi nalazi čak 16.500 imena.

Reč je o ugroženim ljudima koji nemaju penziju ni druga stalna primanja. Spisak će verovatno biti još duži kada zažive socijalne karte, pišu Novosti.

Mesečno na njihov račun leže po 8.781 dinar ili oko 75 evra, što je daleko od iznosa dovoljnog za osnovne životne potrebe.

Visina socijalne pomoći zavisi od broja članova porodice i njihovih prihoda i u mnogim domaćinstvima sa dvoje starih, jedva da prelazi 110 evra, pošto se za svaku narednu odraslu osobu isplaćuje prepolovljen iznos.

Statistika pokazuje trend smanjenja broja svih korisnika socijalne pomoći, ali je na spisku ipak sve više starih.

Čak i oni stari koji primaju penziju nemaju dobre životne uslove. Milion penzionera u Srbiji mesečno živi sa prihodima do 30.000 dinara. Penzije oko trećine njih ne premašuju 15.000 dinara. Najniža primanja imaju poljoprivredni penzioneri – tačno 2.130 njih prima starosnu penziju manju od 5.000 dinara, piše N1.

Statistički, poređenje sa zaradama i troškovima života to izgleda ovako: prosečna penzija u Srbiji je 29.374 dinara, prosečna plata (martovska) 65.289 dinara, a prosečna potrošačka korpa (februarska) za tročlano domaćinstvo – 74.892 dinara.

„Penzioneri nisu homogena kategorija – većina ima male, a mnogi veoma male penzije od kojih mogu jedva da preživljavaju. S druge strane, kod nas je razlika između najniže i najviše starosne penzije 9:1, dok je u većini zemalja u okruženju ta razlika dosta manja. Na primer u Sloveniji ili Slovačkoj, koje imaju sličan sistem kao naš, ona ne prelazi odnos 1:4 ili 1:5. U mnogim drugim zemljama, uključujući i neke na Zapadnom Balkanu, uvedena je neka vrsta socijalne penzije, dok kod nas veliki broj starih nema nikakvu penziju“, kaže za portal N1 Mihail Arandarenko, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Inače, u Srbiji se od 2001. godine sprovodi reforma penzijskog sistema, što je dovelo do toga da odnos broja korisnika penzija i osiguranika bude jedan prema 1,3, dok je 2000. godine bio jedan prema 1,8.

Broj korisnika socijalne pomoći među starijima od 65 godina poslednjih godina je stalno u porastu, a trenutno se na listi nalazi čak 16.500 imena.