Šteta od nelegalnog preuzimanja knjiga sa interneta u 2022. dve milijarde dinara

Tokom prošle godine sa interneta je bespravno preuzeto 700.000 pdf i 500.000 audio knjiga i procenjena šteta je oko dve milijarde dinara, a dodatni problem je i otežano uklanjanje portala koji se oglušuju o prava intelektualne svojine, istaknuto je danas na panel diskusiji „Piraterija u izdavaštvu – povreda autorskih prava“. 

Udruženje za kreativnu industriju i Grupacija izdavačke delatnosti, knjižara i distributera knjiga Privredne komore Srbije (PKS) organizovali su ovu panel diskusiju na kojoj se razgovaralo o zaštiti intelektualne svojine u različitim oblastima – muzičkoj industriji, knjižarstvu, kinematografiji, grafičkoj industriji, ali i obrazovnom izdavaštvu, saopšteno je iz PKS.  

Kako su naveli, jedan od najvećih problema zbog kojeg decenijama unazad regulisanje tržišta nije uspelo, jeste nepostojanje svesti društva o nezakonitosti i izostanak sudskih ishoda i presuda u kojima se vidi da su izdavači reagovali, da su zaštićeni i da su došli do tačke kada im je nadoknađena šteta. 

„U lancu vrednosti knjige, važni su autori, izdavači, čitaoci, ali i opšti društveni interes; internet i digitalna transformacija pružaju brojne nove mogućnosti, ali i komplikuju ovu jednačinu, ukazao je profesor Uroš Ćemalović. 

Prema podacima koje je izneo vlasnik izdavačke kuće Laguna/Delfi Dejan Papić, najveća šteta i povreda autorskih prava događa se na internetu. 

Profesor Marković napomenuo je i da je fizičko lice pirat ukoliko je neovlašćeno pročitalo neki zaštićeni dokument bez obzira da li ga je dalje podelio. 

„Upravo zato je neophodna edukacija i podizanje svesti javnosti o značaju autorskih prava, uređenje tržišta, kao i državni instrument za regulisanje ove oblasti, koja predstavlja jedan od najvažnijih potencijala svakog društva“, rekao je Hamović. 

On je istakao dva potencijalna rešenja – pravno, koje „leči“ posledice, a kao dugotrajno, teže i složenije navodi neophodno je odrediti uzrok.  

„To je odnos prema školskom sistemu, gde je neophodno da negujemo poštovanje vrednosti, ono što se zove autorsko pravo i pravo intelektualne svojine“, zaključio je Hamović.

Borba protiv piraterije lična inicijativa izdavača

Nažalost, ukazuje Dejan Begović iz Kreativnog centra, zajednička borbi protiv piraterije pre 30 godina i danas jeste lična inicijativa izdavača.

„Borba protiv piraterije ne bi trebalo da bude odlika snalažljivosti izdavača, jer se čak i velike izdavačke kuće teško odlučuju da pokrenu sporove protiv kršilaca autorskih prava, zbog utrošenog vremena i novca, kao i veoma često neizvesnog ishoda“, napominje Begović.

Panelisti su se usaglasili da je u borbi protiv piraterije najvažnije je postaviti dugoročnu strategiju sa ciljevima, iako se ne može pobeći od činjenice da nadležni sudovi nemaju dovoljno kvalifikovanih ljudi i da ne postoji dovoljno sistematski pristup ovom problemu. Kako je najavljeno, u narednom periodu zajedničkim radom privrednih društava, stručnjaka za autorsko i srodna prava te i PKS, radiće se na predlogu inicijativa ka regulatornim telima kako bi se zaštitili interesi 1.500 pravnih subjekata i oko 10.000 zaposlenih i angažovanih u ovoj grani kreativne industrije. 

Tokom prošle godine sa interneta je bespravno preuzeto 700.000 pdf i 500.000 audio knjiga i procenjena šteta je oko dve milijarde dinara, a dodatni problem je i otežano uklanjanje portala koji se oglušuju o prava intelektualne svojine, istaknuto je danas na panel diskusiji „Piraterija u izdavaštvu – povreda autorskih prava“.