Subvencije stranim investitorima se dele šakom i kapom – po radniku u proseku 30.000 evra

U Srbiji je u 2020. godini prosečna subvencija investitorima po zaposlenom dostigla oko 30.000 evra, objavila je Nova ekonomija.

 

U izbornim godinama, investicija investiciju stiže, zaposlenost raste, ali retko kad se kaže koliko to košta. Primera radi, fabriku autodelova turskog investitora Teklas automotiv, koji je „uskočio“ nakon odlaska fabrike obuće Geoks, predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvorio je nedavno u Vranju, ali nije spomenuo da će samo ova fabrika budžet Srbije koštati 10,77 miliona evra.

 

S obzirom na obavezu Teklasa da zaposli najmanje 500 ljudi, subvencija po radniku iznosi 21.500 evra. I Geoks koji se nakon izbijanja epidemije pokupio i otišao, 2012. godine dobio je pare da otvori fabriku i 11,4 miliona evra, ali dvostruko manje po zaposlenom – 9.000 evra.

Od 2006, kada je počeo program privlačenja stranih investicija subvencijama, pa do kraja 2019. investitori su od države dobili 638 miliona evra.

 

U poslednje dve godine mašina se zahuktala i ukupna brojka je dostigla skoro milijardu evra. U 2020. država je ugovorila subvencije u iznosu od 233 miliona evra, a u 2021. još 107 miliona, čime je ukupna suma dostigla oko 978 miliona evra. Od 2016. do danas potpisano je 185 ugovora o dodeli podsticaja investitorima.

 

Treba podsetiti i na tajni (zacrnjeni) deo ugovora između Srbije i Fijata 2009. godine za koji su neki državni fumnkcioneri tvrdili da je „težak“ milijardu evra u državnim subvencijama, što je apsolutni rekord.

 

Uprkos brojnim i argumentovanim kritikama ovog sistema podmićivanja investitora, ova aktivnost se poslednjih godina pojačava. Naime, od 638 miliona evra, prema prošlogodišnjoj analizi Fondacije za razvoj ekonomske nauke, 60 odsto se ugovorilo u 2018. i 2019. godini.

 

Međutim, u 2020. godini dostignut je rekord od preko 230 miliona evra obećanih subvencija. One se uglavnom isplaćuju u dve ili više tranši kako investitor ispunjava svoje obaveze u pogledu investiranja ili zapošljavanja. 

 

Ukupni iznos investicija prema dokumentima Razvojne agencije Srbije iznosio je 1,87 milijardi evra, a one bi trebalo da zaposle 7.761 čoveka.

 

U 2021. je ovaj proces značajno usporen, pa je ugovoreno oko 107 miliona evra za subvencije, mada za mnogo veći broj pojedinačnih investicija, njih 48 naspram 26 u 2020. godini.

 

Nekada, u vreme kada je tadašnji ministar Mladjan Dinkić prodavao u Srbiji tzv. slovački model privlačenja investicija subvencijama, podsticaji za investitore su se kretali od 2.000 do 10.000 evra po radnom mestu. Donja granica je 2012. godine podignuta na 4.000 evra, ali danas i najprostije tehnologije poput motanja kablova vuku od 6.000 evra po radnom mestu pa naviše. Gornja granica odavno je probijena.

 

Kompanija Henkel koja je 2002. privatizovala Merimu iz Kruševca, za investiciju u proširenje proizvodnje, vrednu 93,57 miliona evra u kojoj će zaposliti 100 radnika dobila je od države 14,4 miliona evra. Sa 144.362 evra po zaposlenom nemačka kompanija dobila je do sada najviše novca po jednom zaposlenom.

 

Na drugom mestu nalazi se investicija švajcarske kompanije Bari Kalebo ugovorena 2019. u fabriku čokolade kod Novog Sada od 45 miliona evra u kojoj će raditi 100 ljudi. Za nju će od države dobiti 12 miliona evra ili 120.000 evra po zaposlenom. 

 

Koliko su dobili Linglong, Toyo tires, Cooper tires, Rauh, Aptiv, PKC wiring, Krombert i Šubert, Leoni i drugi, ali i privrednici za gradnju hotela i velnesa, čitajte u tekstu Nove ekonomije OVDE.