Svetski dan mladih: Nezaposlenost veća za 10 odsto u odnosu na prošlu godinu

Mladi čekaju do dve godine na prvi stabilni posao, podaci su najnovijeg izveštaja – šta mogu da urade kako bi povećali šanse na tržištu rada?

„Neizvesnost je najgora stvar koju možeš da osetiš kada je u pitanju finansijske sigurnosti“, kaže Sanja Kosović iz Subotice, koja je tek nakon godinu i dva meseca potrage došla do prvog stabilnog posla.

U odnosu na prošlu godinu, procenat nezaposlenih mladih ljudi u Srbiji porastao je za više od 10 odsto, pokazuju podaci Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih za 2021. godinu Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS).

Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) savez je udruženja koja se bore za prava mladih.

U Srbiji je više od 115 hiljada nezaposlenih mladih (od 15 do 30 godina), pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje iz aprila 2021. godine.

Oni čine jednu petinu od ukupnog broja nezaposlenih u Srbiji i nedostatak posla je jedan od njihovih najvećih problema, pokazuju podaci izveštaja.

Završetak školovanja, traženje i čekanje

Dvadesettrogodišnja Sanja je diplomirala novinarstvo u julu 2020, ali je posao našla tek u avgustu 2021.

„Za to vreme sam radila kao frilenser, bila sam deo raznih projekata, nalazila poslove onlajn.

„U jednom momentu sam radila čak osam ‘sitnih’ poslova odjednom, od kojih sam po malo skupljala prihode kako bih imala neku ‘lažnu’ platu“, kaže Sanja za BBC na srpskom.

Krajem prošle godine je shvatila da joj je neophodna fiksna plata.

Kako posla u struci nije bilo, počela je da pretražuje oglase za posao koji su izvan njene struke.

„Htela sam da promenim struku zato što mi se smučilo da sa četiri godine fakulteta nisam mogla da nađem stalan posao bar sa minimalnom platom.

„Trebalo je pođem na intervju za jedan posao van struke. Međutim, 15 minuta pre intervjua, dobila sam ponudu za posao u struci“, priča.

To joj je, kaže, bio „znak od univerzuma“ da će se baviti profesijom za koju se školovala.

Međutim, na ovakav mig univerzuma čeka više od polovini mladih u Srbiji.

U izveštaju KOMS-a, koji je popunilo 1.389 ispitanika iz cele države, 55 odsto je odgovorilo da nije zaposleno na poziciji za koju su se školovali.

Tranzicija od škole do prvog stabilnog i/ili zadovoljavajućeg posla u Srbiji traje veoma dugo, skoro dve godine, piše u izveštaju.

„Kao i prethodne godine, ostaje zaključak o neusklađenosti tržišta rada sa obrazovnim sistemom, lošim procesima procesima profesionalne orijentacije mladih“, piše u izveštaju KOMS-a.

Mnogi mladi spremni su da mesece čekanja iskoriste na produktivan način kako bi povećali šanse da dobiju posao.

Većina je spremna da radi druge poslove dok ne pronađe posao u struci, a spremni su i da se prekvalifikuju ukoliko ne postoji potreba na tržištu rada za njihov obrazovni profil, podaci su KOMS-a.

„Mladi i dalje smatraju da je za dobijanje posla mnogo važnije da li imate lična i porodična poznanstva i kontakte ili članstvo i aktivizam u političkoj partiji, od formalnog i neformalnog obrazovanja“, navodi se u izveštaju KOMS-a.

Šta dok čekaš posao?

U izveštaju KOMS-a se navodi da su mladi prepoznati kao teže zapošljiva grupa u novousvojenoj Strategiji zapošljavanja za period od 2021. do 2026. godine.

Nacionalna služba za zapošljavanje nudi nezaposlenima, bez obzira na godine, nekoliko razvojnih mogućnosti:

profesionalno savetovanje, kao i planiranje karijere;

sajmovi zapošljavanja i sajmovi profesionalne orijentacije;

podršku za pokretanje posla;

zapošljavanje u inostranstvu.

U ponudi su i obuke za aktivno traženje posla, rad na računaru, članstvo u klubu za traženje posla, kursevi stranih jezika.

Kao mere dodatnog obrazovanja predviđene su stručne prakse, pripravništva, sticanje praktičnih znanja ili obuke za tržište rada.

Nacionalna služba za zapošljavanje ističe na sajtu da može besplatno da pomogne nezaposlenima da nauče kako da se predstaviti poslodavcu na razgovoru za posao, napišu dobru biografiju i propratno pismo.

Izdvojene su i mere podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom.

Odlazak u inostranstvo

KOMS-ovo istraživanje pokazuje da četvrtina mladih planira da se odseli u inostranstvo, a da druga četvrtina razmišlja o tome.

Dodatno, dve petine trenutno ne planira selidbu, ali ne otpisuje tu mogućnost.

Najveći broj njih bi se odselio zbog dostojanstvenijeg života (31,7 odsto).

„Na prvom mestu želja, gde bi mladi živeli, jesu zemlje Zapadne Evrope, u 62,6 odsto slučajeva, a zatim u Sjedinjenim Američkim Državama, 12,6 odsto slučajeva“, navodi se u izveštaju.

Mladi koji su učestvovali u istraživanju smatraju da obrazovani kadrovi odlaze u inostranstvo jer se tamo njihovo znanje mnogo više ceni.

Kompletan tekst možete pogledati ovde.