Talas poskupljenja hrane najmanje do polovine 2023.

Najviše je poskupelo povrće, čak 55,4 odsto, cene žitarica su u istom periodu skočile za gotovo 40 odsto, a industrijskog bilja za 37,5 odsto.

Gledano po proizvodima najviše je za godinu dana poskupeo krompir, čak 83 odsto, pšenica je bila za 42,7, a kukuruz za 39,4 odsto skuplji. Stoka i živina su poslednjeg novembra u odnosu na onaj iz 2020. bile za 20 odsto skuplje, jaja za 21,6 odsto, a najmanje poskupljenje bilo je kod mleka 5,1 odsto. U tom periodu, jedino je pojeftinilo voće i to za nepunih 17 odsto.

Ako se pogleda svih 11 meseci prošle godine u odnosu na isti period, od januara do novembra 2020. voće je poskupelo za 52,8 odsto. Krompir kome je cena u novembru 2021. “eskplodirala”, gledano na godišnjem nivou je pojeftinio za 10 odsto, dok je nešto manje pojeftinjenje na godišnjem nivou bilo i kod stoke i živine. Međutim, sve ostalo je poskupelo, u proseku prvih 11 meseci 2021. sve je bilo za 20 odsto skuplje nego godinu dana ranije.

Agrarni analitičar Žarko Galetin kaže za Danas da su cene žitarica i uljarica bile na istorijskom rekordu tokom 2021, ali da taj trend rasta cena u prvi mah nisu pratile cene proizvoda u prodavnicama, pre svih mesa i prerađevina, mleka, šećera.

“Bilo je jasno da će vremenom i cene prerađivačkih proizvoda početi da rastu i to se i desilo krajem godine, što nije iznenađenje. Imali smo puno faktora koji su taj rast podsticali, od inflacije na svetskom nivou, do rasta cene energenata, ali i problema u logistici, transportu. Kada se dese takve tektonske promene na tržištu hrane onda se ne može očekivati da će te cene preko noći padati. Ono što generalno možemo da očekujemo u prvoj polovini 2022. je da će te cene ostati na visokom nivou, mislim da će talas poskupljenja trajati najmanje do polovine sledeće godine”, kaže Galetin i dodaje da neke prognoze FAO i UN idu u pravcu da nije isključeno da hrana još poskupi.

Kako će posle biti, ističe Galetin, zavisiće dosta od situacije na globalnom nivou, pre svega zdravstvene.

“Prošle godine u svetu imali smo svetski rekord u ukupnom prinosu kukuruza, soje i suncokreta. Nije logično kada tri kulture imaju rekordne prinose, i kada postoje rekordne petogodišnje zalihe u svetu, da imamo takav rast cena. Po logici stvari kada imate takve prinose, cena bi trebalo da bude niža, ali nije”, napominje on.

Galetin kaže da sve ovo govori da su neki krupni pokretači morali uticati na rast cena čim taj tržišni faktor koji bi trebalo da bude najjači indikator kakve će cene biti to nije mogao da promeni. Ta okolnost, kako kaže, ide na ruku onima koji imaju resurse kada se radi o primarnim poljoprivrednim proizvodima, a Srbija ih ima.

“Srbija ima suficit u bilansima, a države koje imaju resurse bi mogle da “uhvate” dobru cenu i profitiraju. Mi smo prošle godine imali dobru situaciju što se tiče pšenice, kukuruz, soja i sunckret su podbacili, ali imali smo dobar izvozni rezultat od nekih pet milijardi dolara”, naglašava Galetin.

Cene hrane neće pasti, napominje on, čak i da imamo rekordne prinose u 2022, jer berzanske robe su takve da se cena diktira na svetskom nivou. Druga stvar je, ističe, kako državna politika zaštite potrošača može da utiče.

“Trenutno imamo zamrznute cene pojedinih proizvoda, ali to je kratkog daha, može u prvi mah da zaustavi neki cenovni rast, ali na duži rok te mere nisu održive, niti država ima taj kapacitet”, ističe Galetin.

Kakva će biti poljoprivredna 2022? 

Kakva će naredna poljoprivredna sezona biti rano je govoriti. Žarko Galetin kaže da je pšenice posejano više nego ranije, do nekih 650.000 hektara, da relativno dobro izgleda trenutno, ali da je jako rano govoriti o tome šta može od prinosa da se očekuje, jer zavisi od dosta faktora.

“Agrotehnika će biti uskraćena za prihranu mineralnih đubriva koja su poskupela dosta, neka azotna đubriva su, na primer, poskupela 100 odsto u odnosu na prošlu godinu i to će uticati na kvalitet agrotehničkih mera koje će se primenjivati. S druge strane, videćemo kako će izgledati setva ranih useva, ali dobra cena bi možda mogla da doprinese da se koriste i bolje agrotehničke mere”, ističe Galetin.