Tek polovina poljoprivrednika prijavljena na E-Agrar

Ministarstvo poljoprivrede objavilo je juče javni poziv za subvencije za biljnu proizvodnju, koje iznose 6.000 dinara po hektaru i 3.000 dinara za gorovo za obradu njiva do 20 hektara.

Javni poziv trajaće do 31. maja, pa bi poljoprivrednici koji nisu obavili registraciju u e-Agrar trebalo da požure, jer ukoliko se ne nalaze na spisku e-Agrar neće dobiti podsticaje.

Do sada su u e-Agraru, prema procenama Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije, nalazi oko 220.000 gazdinstava od, prema statistici, oko 450.000 gazdinstava.

Ratarima bi godilo da novac što pre stigne jer predstoji prolećna setva za koju im nedostaje novac za repomaterijal, pa bi zato bilo dobro da se ostvare obećanja Ministarstva poljoprivrede da će se novac isplaćivati odmah, prema redosledu prijava o registraciji gazdinstava na platformi e-Agrar.

Predsednik Upravnog odbora Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić izjavio je za „Dnevnik” da su poljoprivrednici u iščekivanju kako će platforma za prijavu subvencija fukcionisati jer su imali problema prilikom registracije gazdinstava.

– Trebalo je dobro poznavanje rada na računarima i malobrojni su oni koji su se snašli i samostalno prijavili .Najviše poljoprivrednika tražilo je pomoć od pojedinaca koji su uslužno radili taj posao za novac – kazao je Jakšić.

Poljoprivrednici, istakao je, koji imaju komercijalna gazdinstva i u sistemu su PDV-a nisu imali problema prilikom registracije jer su za njih to radile knjigovođe, besplatno, i ta grupa zemoradnika sigurno je upisana u e-Aagrar. – Ostali su da se registruju poljoprivrednici koja imaju mala i srednje veličine gazdinstva, pa ukoliko se zaista krene odmah sa isplatom subvencija imaju razloga da požure sa prijavljivanjima. 

Poljoprivrednik mlađe generacije Aleksandar Letić kazao je da je uspeo da se prijavi na e-Agrar, ali zahvaljujući supruzi.

– Iako smatram da sam dovoljno pismen i razumem se u informacione tegnologijer, ipak mi je trebala pomoć. Mnogi iz moje genracije, mada koriste računar, imaju mobilne telfone i nalaze se na društvenim mrežama, tražili su da im drugi pokažu kako da se prijave. Bilo je i solidarnosti pa se pomagalo onima koji se apsulutno ne razumeju – kazao je Letić. 

Sistem dobar, ali nepoznat  poljoprivrednicima

Agrarni analitičar iz Novog Sada Žarko Galetin kaže da je trebalo mnogo više vremena da se poljoprivrednici pripreme za elektronsko prijavnjivanje gazdinstava jer za mnoge su nove tehnologije nepoznanica.

– Malo je bilo vremena da se poljoprivrednici upoznaju i nauče kako da odrade taj posao. Sistem je dobar, ako je osmišljen zaista da bi se podaci brže ažurirali i zemljoradnci brže dobijali podstijce – kazao je Galetin, ali je naveo da očekuje da će se u narednom periodu platforma još dorađivati. 

Ovakvih primera ima puno, ali ima i onih gde poljoprivrednici plaćaju uslugu prijavljivanja. Posebno toga ima po selima. Poljoprivrednici sa kojima smo pričali kažu da postoje obaveštenja na stablima drveća kome se treba obratiti. U nekim manjim mestima ni ne treba takvo oglašavanje jer se svi međusobno poznaju i informacije se brzo šire.

Oni koji rade uslužno registraciju kažu da je plaftorma sigurna, pouzdana, da ne postoji mogućnost zloupotreba, ali da treba vremena i do sat da se upišu podaci, posebno kad se ne upisuje jedna parcela već 10, 20 pa više, jer se onda za svaku parcelu podaci posebno upisuju.

Mada su ratari ljuti što im treba pomoć da se registruju, iz njihovih priča se može saznati da će u e-Agraru biti i korisni podaci za poljoprivredu uopšte. Znaće se koliko ima zemljoradnika koji obrađuju svoje i tuđe njive, odnosno koliko vlasnika oranica izdaje njive u zakup. Ti podaci su se do sada samo nagađali. Sada u e-Aagraru mora se skenirati ili priložiti ugovor o zakupu sa potpisom.

Dalje, u polju radna aktivnost ponuđeno je nekoliko opcija: da li se poljoprivrednik bavi isključivo poljoprivredom, radi poljoprivredne poslove više od 50 odsto, manje od 50 odsto da li je penzioner ili stariji od 65 godina. Na osnovu tih podataka trebalo bi, između ostalih, i da se dobije podatak koliko imamo poljoprivrednika kojima je to zanimanje i izvor prihoda, a koliko onih koji se tim poslom bave sporedno.

Ima i drugih pitanja, poput onih koje se odnose na navodnjavanje i protivgradnu zaštitu, gde se u polja navode površine koje su zaštićene od vremenskih nepogoda, odnosno koje se zalivaju. 

Ministarstvo poljoprivrede objavilo je juče javni poziv za subvencije za biljnu proizvodnju, koje iznose 6.000 dinara po hektaru i 3.000 dinara za gorovo za obradu njiva do 20 hektara.