Tek svaki četvrti u Srbiji zaposlen za stalno

Stojiljković je rekao da je osnovni problem svih sindikata, pa i Nezavisnosti, da pruže radno-pravnu, socijalnu, političku zaštitu svim radno angažovanim, a ne samo zaposlenima. Podsetio je da su mnogi u prekarnom položaju, angažovani su u sivoj zoni, ali i oni koji rade ne znači da su obezbedili pristojnu egzistenciju.

 

Prema rečima Stojiljkovića, u fokusu pažnje sindikata je i problem dostojanstvenog rada, a to je, kako je naveo, rad koji je plaćen na vreme, pristojno i rad koji je osiguran, pokriven ugovorima i bezbedan.

 

„Često imamo i mobingovanje i stav da treba samo da ćutiš i da budeš zadovoljan što primaš kakvu takvu platu„, kazao je Stojiljković.

 

Stojiljković je naveo da su masovni slučajevi u Srbiji da kada sindikati jedinstvenije uđu u štrajk stvar se završi tako što se formira neki prodržavni ili direktorski sindikat. Naveo je i da u tim slučajevima izađu i visoki državni funkcioneri sa pričom da je štrajk politički instruisan, a da nemaju nijedan dokaz za to.

 

S druge strane, Stojiljković smatra da i sindikati gube poverenje zato što se ne vidi dovoljno njihov uspeh i jedinstvo ali pre svega zbog toga što su procenjeni kao organizacija koja je potrebna ali nije naročito „moćna“.

 

Stojiljković je ukazao i na problem diskriminacije po osnovu sindikalne i političke pripadnosti koja je „visoko pozicionirana“ u svim istraživanjima diskriminacije u procesu rada i zapošljavanja.

 

On je rekao da se do kraja ove godine očekuju zakoni o Socijalno-ekonomskom savetu i o štrajku, a Zakon o radu do kraja 2021. godine.

 

Stojiljković je dodao i da svi oni koji izlaze ili ne uzlaze na izbore moraju da vode računa o svim problemima kojima se bave sindikati. Zaključio je, međutim, da socijalnih zahteva i politika „nešto nema naročito na političkim agendama“.