Tužilaštva moraju da prepoznaju loš put kao uzrok saobraćajke

Blato na putevima, krupno i sitno kamenje, delovi otpada, rupe – česti su uzroci saobraćajnih nezgoda i nesreća. Šta su „predvidive i nepredvidive prepreke“, kako ih zakon tretira, ko je odgovoran u slučaju nezgode koju su prouzrokovali i koliko je teško dokazivanje i ostvarivanje nadoknade štete u takvim situacijama?

Upravljač puta je taj koji ne sme dozvoliti da put bude nebezbedan za saobraćaj, zato je odgovornost, osim na vozačima, i na takvim preduzećima, rekao je za Radio Beograd 1 Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Okanović podseća da kada je reč o blatu i šljunku, postoji generalna regulativa za sve da ne smeju iznositi nikakve nečistoće na put, posebno traktori i kamioni, koji izlaze sa njiva i gradilišta, a dodatno u periodu kada ima padavina.

„Od blata se stvara klizav sloj na kolovozu koji je jako opasan, naročito za dvotočkaše. Oni koji ga iznose na put nisu svesni kakvu opasnost prave, jer se od toga može poginuti ili ostati invalid“, upozorava Okanović.

Takođe, kako je sve veći broj gradilišta u našoj zemlji, a sa velikog broja njih se izlazi direktno na ulicu, Okanović ukazuje na to da kamioni često ne prođu kroz zakonski propisanu barijeru koja će skinuti sa njih blato i građevinski materijal, a na mnogim mestima je uopšte i nema.

Damir Okanović smatra da tu definitivno postoji manjak kontrole iako imamo razne inspekcije i komunalnu službu koji bi trebalo da se bave time, jer, ako dođe do nezgode, kod nas je uvek najlakše svaliti odgovornost na druge vozače, učesnike u saobraćaju, i na to da nisu prilagodili brzinu. Ali neće biti da je baš tako, kaže Okanović, važne su i okolnosti.

Obaveza umesto slobodne procene vozača

Poseban problem je pitanje regulisanja upotrebe pokrivke na kamionima koji prevoze pesak ili šljunak, jer većina njih nije pokrivena, pa se neretko dešava da kamen pogodi šoferšajbnu vozača koji se nalazi u koloni, a tada šteta nije manja od dvesta evra.

Tu su pravila menjana, kaže Okanović. Ranije je vozač bio u obavezi da prekrije rasuti teret u vozilu, a sada zakon nalaže da to treba da uradi samo ako time može da ugrozi bezbednost saobraćaja. Tako mnogi vozači kamiona procene da ne moraju da pokriju teret, a onda se desi da je njihova procena bila pogrešna. Zato bi u novom zakonu trebalo vratiti staru odredbu,  ibjašnjava Okanović.

Da bi prepreka na putu bila prihvaćena u krivičnoj praksi, potrebno je da bude „predvidiva ili nepredvidiva“, međutim Damir Okanović smatra da vozač nije dužan da predviđa nepredvidljiivo – niti ponašanje u saobraćaju ostalih učesnika niti ponašanje onih koji se staraju o putu.

Problem netačne kvalifikacije prekršaja

Član 42 Zakona o bezbednosti saobraćaja, na koji se policija najčešće poziva prilikom pisanja kaznenih prekršaja, odnosi se na neprilagođenu brzinu uslovima na putu. Iako taj akt predviđa oko trista prekršaja u vožnji, kontrola se svodi na desetak, ističe Okanović.

Ukazuje na to da se da na isti član poziva i tužilaštvo te vrši krivični progon vozača zbog propusta koji su više na strani putara, pa iako postoje slučajevi da tužilac neće goniti vozača zbog neprilagođene brzine, ta praksa se sporo menja.

Čak, do pre desetak godina, ako bi vozač naleteo na neobeleženu rupu, policija bi po pravilu njemu pisala prijavu, takođe za neprilagođenu vožnju uslovimana putu, ali tu su se stvari mnogo popravile, kaže Damir Okanović. Policija sada piše prijavu upravljaču puta zato što nije obeležio rupu na kolovozu.

Kaže da one nisu zabranjene, ali moraju biti obeležene na propisan način, odnosno ne smeju za vozača predstavljati iznenadnu i nepredvidivu prepreku. „Zato, ako zbog nailaska na rupu pretrite štetu, treba pozvati policiju da izvrši uviđaj, pa se sa uviđajnom dokumentacijom i procenom štete sudskih veštaka i osiguravajućih društava obatiti upravljaču puta“, objašnjava Okanović.

Spori sudski postupci

Nažalost, u najvećem broju slučajeva oni neće u tzv. mirnom postupku da isplate štetu, već ostavljaju mogućnost da ih onaj ko je pretrpeo štetu tuži sudu, a tu se onda čeka.

Upravljači puteva zloupotrebljavaju tu okolnost, jer mnogi odustanu nemajući ni živaca ni vremena da vode postupak godinama.

„I tu neće biti postignut napredak dok se nešto sistemski ne promeni. Dobro je što je policija počela da podnosi prekršajne prijave protiv upravljača puteva, ali moramo da se popnemo još za jedan stepenik više, jer se zbog nebezbednih puteva, dešavaju saobraćajne nesreće, pa i da neko pogine zbog rupe na kolovozu“, kaže Okanović.

Prema njegovim rečima, Tužilaštva moraju da prepoznaju nebezbedan put kao uzrok saobraćajne nezgode i ona su ta koja moraju da vrše krivični progon onih koji su nadležni za puteve. „Ne zato što se želi da upravljači puteva idu u zatvor, već zato da bi se uspostavila raspodela odgovornosti“.

„Onog trenutka kada javna tužilaštva u Srbiji počnu krivično da gone putare zbog saobraćajnih nezgoda koje su se desile zbog stanja puta, tada će oni mnogo više pažnje da posvete bezbednosti puteva i imaće dodatni motiv da nema rupa na kolovozu, leda, blata ili šljunka“, zaključuje Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja u razgovoru za Radio Beograd 1.