U 2022. godini izvezeno najviše voća i povrća

Zabeleženo je znatno povećanje uvoza vode s dodatkom šećera, soje, svežeg krompira, mleka i smrznutog mesa…

Ukupna spoljnotrgovinska razmena agrara Srbije sa svetom u prošloj godini iznosila je 7,9 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 20,1 odsto u odnosu na 2021. godinu. Izvezeno je robe u vrednosti od 4,8 milijardi evra, što čini povećanje od 13,4 posto u odnosu na rezultate iz 2021. godine, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 17,3 procenta. Veći izvoz ostvaren je prvenstveno zbog rasta cena poljoprivrednih proizvoda.

Prema podacima Privredne komora Srbije (PKS), prosečna izvozna cena pšenice u 2022. godini bila je veća za 47,6 odsto, malina za 37,6, a kukuruza za 36,1 odsto u odnosu na 2021. Uvezeno je robe u vrednosti od 3,1 milijardu evra, što je za 32 odsto više u odnosu 2021. godinu sa učešćem u ukupnom robnom uvozu od osam procenata, saopštila je PKS.

Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda za deset meseci 2022. godini iznosio je 1,6 milijardi evra, što je smanjenje od 10,8 procenata u odnosu na 2021. godinu. Pokrivenost uvoza izvozom je 151,9 odsto i manja je od pokrivenosti u 2021. godini, kada je iznosila 176,9 procenata.

Prema strukturi izvoza agrara, najzastupljeniji je bio izvoz voća i povrća sa 24,3 odsto, žitarica sa 20,4 posto, duvana 9,7 procenata i pića 8,1 odsto. Najviše smo takođe uvozili voće i povrće – 19,4 procenta, a potom i kafu, kakao, čaj, začine i proizvode od njih 11,2 odsto, i duvan 9,2 posto. U 2022. godini je zabeleženo značajno povećanje količine uvoza vode s dodatkom šećera, soje, svežeg krompira, mleka i smrznutog mesa…

Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu u 2022. godini su zemlje EU sa učešćem u izvozu od 50,7 odsto (2,1 milijardu evra), potom zemlje CEFTA regiona sa učešćem izvoza od 26,5 odsto i Ruska Federacija sa učešćem od 6,3 odsto. U odnosu na 2021. godinu, vrednost izvoza u zemlje EU je povećana za 7,8 odsto, u CEFTA zemlje za 22,7, dok je izvoz u RF povećan za 18,1 odsto. I uvoz je bio najveći iz EU u vrednosti od 2,1 milijarde evra, a u odnosu na 2021. godinu ta vrednost je porasla za 35,3 odsto.

Zabeleženo je znatno povećanje uvoza vode s dodatkom šećera, soje, svežeg krompira, mleka i smrznutog mesa…