Foto: pxhere
Srbija

U elektroprivredu Srbije neophodno ulaganje od 5 milijardi

Izvor: 
Tanjug Uto, 24/12/2019 - 19:31











Da bi zadovoljio narastajuću tražnju za električnom energijom i evropske ekološke standarde, u EPS bi u narednih 10-tak godina trebalo investirati 5,6 milijardi evra, izjavio je dopisni član SANU i predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović na predavanju posvećenom ekonomskim izazovima elektroenergetske stabilnosti Srbije.

EPS u poslednjih pet godina ima pad proizvodnje od osam odsto, dok potrošnja električne energije u Srbiji preti da premaši proizvodnju, naglasio je Petrović.

On upozorava na male investicije u EPS poslednjih decenija i činjenicu da je poslednji novi elektroenergetski kapacitet izgrađen 1991. godine - TE Kostolac.

U sledećih 10-tak godina očekuje se rast potrošnje od najmanje 10 odsto, a u slučaju dinamičnog privrednog rasta za čak 17 odsto, dok će 5 odsto kapaciteta morati da bude zamenjeno, što znači da će biti potrebno izgraditi bar 15 odsto novih kapaciteta.

Prema proceni profesora Petrovića, EPS-ove investicije u narednih 10 godina morale bi da budu oko 600 miliona evra godišnje, odnosno da se povećaju za 50 odsto.

Za ekološke investicije biće potrebno oko 800 miliona evra, od čega 600 miliona evra za smanjivanje zagađivanja vazduha. Jer i pored sporazuma sa Evropskom energetskom zajednicom o smanjenju zagađenja do 2027. godine, emisija sumpor dioksida u Srbiji je osam puta veća od dogovorene, dok su emisije sumpor dioksida iz naših termoelektrana za 10-15 puta veće u odnosu na evropske.

Da bi EPS uspeo da obezbedi ove investicije, prema rečima Petrovića, mora da se restruktuira. Naime, EPS ima mali profit, od svega 40 miliona evra godišnje, poslednjih nekoliko godina. Da bi mogao da finansira investicije mora da ima profit od 200-250 miliona evra godišnje, što je na nivou sličnih kompanija u Evropi.

EPS ima problem sa viškom zaposlenih (bar 10 odsto), plate su visoke, kao i tehnički gubici u prenosu struje i od krađe struje.

Srbija takođe ima najnižu cenu struje za domaćinstva u Evropi, odmah iza Ukrajine, a sledeća na toj listi Severna Makedonija ima 23 odsto veću cenu struje. Cena struje u Srbiji je za 35 odsto niža u odnosu na region, dok je cena gasa u Srbiji nešto viša od proseka regiona.

Uz smanjenje broja zaposlenih za 10 odsto, povećanje cene struje za 15 odsto, smanjenje tehničkih gubitaka u prenosu struje i od krađe, kao i boljoj naplati, EPS bi mogao da ostvari uštede od 230 miliona evra godišnje, što bi moglo da se iskoristi za potrebne investicije, istakao je Pavle Petrović.

On je takođe upozorio da Srbija treba dugoročno da razmatra druge izvore za proizvodnju struje, osim uglja, u skladu sa tendencijama EU da smanji emisiju gasova i efekat ,,staklene bašte".

Srbija dobija 70 odsto struje od uglja, i taj udeo bi trebalo smanjivati, a povećavati proizvodnju struje od obnovljivih izvora - vetra, vode, sunca, gasa, a i od nuklearne energije.








Marketing



Najnovije vesti