U Srbiji će broj banaka do kraja godine pasti ispod 20: Šta ukrupnjavanje tržišta donosi klijentima

U  Srbiji trenutno posluje 21 banka, a do kraja godine bi njihov broj mogao da se smanji za još dve, jer je najavljeno preuzimanje Eurobank Direktne od AIK banke, a pred NBS je u toku postupak pripajanja RBA banke a.d. Novi Sad, čime će ova banka prestati da postoji kao pravno lice, a Raiffeisen Banca a.d.Beograd će preuzeti sva njena prava i obaveze. Stručnjaci očekuju da se ukrupnjavanje nastavi, jer smatraju da bi optimalan broj banaka na tržištu poput našeg trebalo da bude oko 15.

Na kraju ove godine će, prema najavama bankara, na tržištu biti pet banaka manje nego na početku 2022. godine, jer su u međuvremenu vlasnike promenile ili su u toku promene i spajanje u Komercijalnoj, Direktnoj, Eurobanci, Sberbanci i RBA.

U 2001. godini u Saveznoj Republici Jugoslaviji poslovale su ukupno 84 banke, od kojih 74 u Republici Srbiji, što znači da je broj banaka u našoj zemlji, a u odnosu na današnji, smanjen za više od 50. 

Stručnjaci ukazuju da, kada jedna banka stekne vlasništvo u drugoj i postane njen novi akcionar, i dalje ima ista prava i obaveze prema klijentima, koje je imala i pre promene vlasništva. Ugovori, koji su zaključeni do trenutka promene vlasništva, ne trpe nikakvu izmenu, tako da klijenti zadržavaju sva prava koja su ugovorena sa bankom.

NBS: Ukrupnjavanje doprinelo većoj efikasnosti i unapređenju kvaliteta

U proteklom periodu, došlo je do više promena u vlasničkoj strukturi banaka u Srbiji, koje su inicirane odlukom njihovih akcionara, dok NBS, u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, nadzire takve promene i daje potrebne saglasnosti kada su ispunjeni propisani uslovi

„Promene vlasničke strukture banaka u prethodnom periodu uglavnom su posledica situacija i promenjenih okolnosti na tržištima matičnih banaka, odnosno globalnih procesa ukrupnjavanja u okviru bankarskih grupacija“, kažu u NBS za Euronews Srbija.

Građane najviše zanima kako će dalje ukrupnjavanje banaka uticati na kvalitet usluge – da li se mogu očekivati lošiji uslovi za klijente i skuplje naknade. U NBS tvrde da smanjenje broja finansijskih ustanova ne znači i lošiji kvalitet usluge, niti manji izbor.

Iz NBS za Euronews Srbija kažu da, zahvaljujući regulatornim i nadzornim merama i aktivnostima, ukrupnjavanjem banaka u Srbiji nije smanjen kvalitet finansijskih usluga koje one pružaju građanima i privredi, već da je ukrupnjavanje doprinelo većoj efikasnosti i unapređenju kvaliteta proizvoda i usluga, kao i većoj otpornosti bankarskog sektora, a samim tim i očuvanju stabilnosti finansijskog sistema.

„Mogu se, takođe, identifikovati i promene vlasničke strukture usled težnje da se obezbedi optimalno tržišno pozicioniranje, što odražava dinamiku domaćeg tržišta i potvrđuje se ulaskom novih kredibilnih investitora. Visok stepen zainteresovanosti investitora za bankarski sektor Srbije predstavlja još jednu potvrdu ostvarenih rezultata i kredibiliteta bankarskog sektora, čemu su doprinele aktivnosti NBS kao supervizora i regulatora“, navode iz centralne banke.

U pogledu očekivanja za naredni period, iz NBS kažu da će proces konsolidacije u najvećoj meri zavisiti od individualnih odluka i poslovnih politika akcionara, a koje oni donose vodeći se zakonitostima jednog konkurentnog tržišta i svojim poslovnim interesima.

Musabegović: Dovoljno nam je 15 banaka

Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović je za Euronews Srbija rekao da se može očekivati dalje ukrupnjavanje banaka, jer je svetski standard jedna banka na milion stanovnika i napomenuo da ih mi i dalje imamo mnogo više od tog broja.

„Sigurno će se nastaviti konsolidacija tržišta kojom se smanjuje broj finansijskih institucija ili će dolaziti do internih preuzimanja. Verujem da će u narednom periodu, za možda dve do tri godine, broj finansijskih institucija u Srbiji pasti ispod 15, jer bi to bio optimalan broj za tržište ove veličine“, rekao je Musabegović. 

On je objasnio da za klijente trenutna dešavanja ne znače ništa loše, jer zadržavaju sva svoja prava i obaveze, a praktično se menja samo ime banke. Musabegović je napomenuo da je Srbija malo tržište, tako da većina banaka pretenduje da se širi po regionu, odnosno na teritoriji bivše Jugoslavije.

Urednik portala Kamatica Dušan Uzelac je ranije za Euronews Srbija izjavio da je i trenutna ponuda „kvazi konkurencija“ na bankarskom tržištu. On je istakao da, iako trenutno imamo više od 20 banaka, četiri ili pet finansijskih institucija drže oko 90 odsto tržišta, dok ostale pokrivaju zanemarljiv deo. On je obajsnio i da kvalitet usluge nema veze sa brojem banaka, koliko sa našim očekivanjima od njih, jer kod nas građani banke smatraju institucijom, a ne svojim servisom.

„Mi ne marimo za novac i ne kažnjavamo ih ako nismo zadovoljni uslugom. Za većinu klijenata na domaćem bankarskom tržištu karakteristična osobina je inertnost i retko se dešava da neko pređe iz jedne finansijske institucije u drugu. Čak i na jasnu informaciju da mogu da uštede, njima se ne mili da to rade, jer će im to oduzeti vreme. A to su institucije koje rade na četiri decimale i svaki dinar im je važan.  Njihova biznis strategija je kako da zarade više i prave proračune koliko mogu maksimalno da uzmu, odnosno koliko smo mi spremni da platimo. Mlado smo tržište i poprilično nezaštićeno, a ne pridajemo važnost novcu“, rekao je Uzelac.

Bankari: Pravu meru određuje tržište

Predsednik Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke Vlastimir Vuković kaže d astanje u bankarskom sektoru dovoljno opisuje podatak da će pet banaka koje su poslovale 2022. gdoine, do kraja ove godine prestati da postoje.

„Jasno je da su se procesi ubrzali, između ostalog i mi smo se integrisali. Mislim da se sada iskristalisalo nekih šest banaka sa tržišnim učešćem između 10 i 15 odsto. To je dobra stvar,zato što banke sa svojim obimom mogu brže i efikasnije i više da finansiraju. Ako se setimo, pre svega petnaestak godina imali smo 50 banaka u Srbiji, sada ćemo imati 19, tako da pravu meru uvek određuje tržište i u krajnjoj liniji apetit, pre svega investitora. Ono što je meni pozitivno je da su se sada iskristalizale regionalne banke koje imaju interes ovde da investiraju. NLB je iz Slovenije, imate mađarsku banku, domaćeg vlasnnika i imate italijanske i austrijske banke“, rekao je Vuković.

On smatra da sada imamo investitore koji su tu da bi ostali, da bi investirali više i efikasnije u Srbiju, jer su to zaista strateška tržišta za banke koje su sada na prvih šest pozicija.

Predsednica Izvršnog dobora AIK banke Jelena Galić kaže da je nedavno potpisani ugovor o kupoprodaji 100 posto udela u Eurobanci, samo sastavni deo konsolidacije tržišta koje se odvija već neko vreme i koje će sigurno da traje i u nekom narednom periodu.

„Što se tiče klijenata Eurobanke, apsolutno se ništa ne menja, uslovi za njih ostaju isti. Ono što su benefiti konsolidacije bankarskog tržišta, jeste da se sa većim bankama dobija kvalitetniji servis, odnosno proširuje se paleta proizvoda koja se nudi klijentima i oni će dobiti pozitivnije korisničko iskustvo“, tvrdi Jelena Galić.

Ona je objasnila da potpisivanje ugovora nije kraj i da je sledeći korak ispunjavanje svih regulatornih uslova u smislu dobijanja saglasnosti od nadležnih regukatornih tela i da tek nakon toga može da dođe do zatvaranja transakcije čime se smatra da je akvizicija gotova.

„Očekivanja su da to bude negde u toku ove godine. Da li će to biti treći kvartal ili sad već koji konkretno mesec videćemo, ali uzimajući sve vremenske rokove koji su zakonom propisani, mislimo da to možemo da okončamo, nadamo se vrlo uspešno, do kraja ove godine“, rekla je Galić za Euronews Srbija.

Ona je napomenula da je strategija AIK grupe da budu vodeća bankarska grupa u regionu. Da bi to postigli moraće, posle Slovenije, da nastave širenje i na druga tržišta.

U  Srbiji trenutno posluje 21 banka, a do kraja godine bi njihov broj mogao da se smanji za još dve, jer je najavljeno preuzimanje Eurobank Direktne od AIK banke, a pred NBS je u toku postupak pripajanja RBA banke a.d. Novi Sad, čime će ova banka prestati da postoji kao pravno lice, a Raiffeisen Banca a.d.Beograd će preuzeti sva njena prava i obaveze. Stručnjaci očekuju da se ukrupnjavanje nastavi, jer smatraju da bi optimalan broj banaka na tržištu poput našeg trebalo da bude oko 15.