Plastične flaše Foto: Peakpx
Srbija

U Srbiji se godišnje proizvede oko 115.000 tona ambalaže

Izvor: 
Tanjug Čet, 28/05/2020 - 14:59

Najveći potrošači plastike u Evropi su firme koje se bave proizvodnjom ambalaže, a u Srbiji ta preduzeća proizvedu oko 115.000 tona ovog materijala godišnje.

Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, ukupno se generiše oko 2,2 miliona tona komunalnog otpada godišnje, a 185.000 tona je ambalažni otpad, prikupljen od strane operatera.

Ovi podaci ne obuhvataju oko 20 odsto stvorenog komunalnog otpada koji završava na divljim smetilištima, što znači da su ostali nezbrinuti i plastični proizvodi, posebno ambalaža, kaže Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije (PKS).

Količina generisanog plastičnog ambalažnog otpada kreće se od 11,8 do 13,4 kilograma po stanovniku godišnje.

Javna rasprava o novoj Strategiji Srbije za upravljanje čvrstim otpadom počeće sledećeg meseca, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu zaštite životne sredine, a u nju je uvrštena i izgradnja nove i sanacija postojeće deponije Vinča u Beogradu.

Plastika je materijal koji ima nizak udeo CO2 i 100 odsto se može reciklirati pa predstavlja idealnog kandidata za cirkularnu ekonomiju, kaže Stevanović, navodi se na sajtu PKS.

U Srbiji je još pre pandemije pokrenuta inicijativa za usvajanje Strategije upravljanja plastikom do 2030. godine u paketu cirkularne ekonomije i Pravilnika o tehničkim i drugim zahtevima za plastične kese za nošenje, a koji su usaglašeni sa Direktivama EU.

Stevanović dodaje da se zbog brojnih prednosti plastike, neškodljivosti i inertnosti materijala, više od 50 posto proizvoda pakuje u plastiku.

"Vlažne proizvode, meso, ribu, voće, povrće, zamrznuti program je i nemoguće spakovati u neku drugu ambalažu. Istraživanja za vreme pandemije su pokazala da i virusi i bakterije ne žive dugo na plastici, da je plastika za jednokratnu upotrebu praktična za bolnice, i da je važno infektivni otpad pakovati u plastične kese da se ne bi širila bolest", objašnjava Stevanović.

U jeku pandemije povećala se potražnja za ambalažom za jednokratnu upotrebu i za ambalažom od plastike uopšte, tako da su se proizvođači prilagodili da rade povećanim kapacitetom.

Udeo plastičnog ambalažnog otpada u ukupnoj količini ambalažnog otpada je oko 26 procenata.

U okviru tih 26 odsto plastičnog ambalažnog otpada, učešće PET-a iznosi 13,2 posto, a ostale plastike 12,8 odsto.

"Veličina udela plastične ambalaže u ukupnom otpadu nije nikakav problem ako bi se on odvajao, sakupljao i reciklirao, i time dobijala nova vrednost. Problem nastaje kada ne postoji dobar sistem upravljanja otpadom, kada ne postoji za to infrastruktura, kada je stepen razvoja primarne selekcije i razvrstavanja otpada na niskom nivou. Kada bi postojalo sistemsko rešenje sa odgovarajućom infrastrukturom, procenti u korist reciklaže u odnosu na odloženo na deponiju bi se značajno promenili", kaže Stevanović.

Novi Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu koji je u pripremi, predviđa uvođenje depozitnog sistema za neke vidove ambalaže što bi bio, prema oceni Stevanovića, odličan podsticaj građanima da vrše selekciju otpada.

"Najbolji rezultati bi se ostvarili ulaganjem u reciklažnu industriju, jer bi se tako sakupljeni plastični otpad u najvećoj meri reciklirao i tako dobijala nova sirovina, nova vrednost, a onaj otpad koji nije moguće reciklirati, zbog dodatih određenih aditiva na primer, išao bi na spaljivanje u cilju energetskog iskorišćenja" ističe Stevanović.

Ovim sistemom se može, kaže, drastično smanjiti plastična ambalaža na deponijama, kao i emisija u životnu sredinu.

Strategijom o upravljanju otpadom predviđena je izgradnja 26 regionalnih centara za upravljanje otpadom sa industrijskim kompostanama u Srbiji.

Međutim, kaže, tendencija u svetu je, posebno u Evropi, ukidanje deponija.

Tako u Švajcarskoj, Nemačkoj, Austriji, i drugim državama više nema deponija, dodaje Stevanović.

"U Srbiji se na deponije trenutno odlaže oko 60 odsto organskog otpada, što je ogromna količina (oko 1,5 miliona tona godišnje) a samim tim je velika i emisija CO2", kaže Stevanović.

Smatra da će se cena odlaganja otpada na deponije u Srbiji drastično povećavati u cilju zaštite životne sredine i ukidanja deponija, što će, kako ocenjuje, za građane predstavljati veliki trošak.

Primarna selekcija organskog otpada u domaćinstvima i smeštanje u iskorišćene biorazgradive kompostabilne kese je sigurno najbolji način za očuvanje životne sredine i smanjenje troškova upravljanja organskim otpadom, poručio je Stevanović.




Marketing



Najnovije vesti