Udvostručen broj građana na „crnoj listi“ banaka, povećan broj profesija koje su rizične za kredite

Razlog za ovakve cifre krije se u činjenici da sve veći broj kompanija ne uspeva da odoli negativnim efektima korona krize zbog čega i njihovi radnici nisu sigurni klijenti za vraćanje dugoročnih kreditnih obaveza, piše „Blic“.

 

Zato se i broj od 20.000 rizičnih klijenata koji su na ledu bili tokom leta uvećao jer pored zaposlenih u turističkim agencijama, hotelijerstvu, ugostiteljstvu, autoindustriji, međunarodnom saobraćaju, rent-a-kar uslugama, mikro i malih firmi, pridružila im se i velika grupa zaposlenih u srednjim preduzećima.

 

Zaposleni u tim kompanijama na ažuriranoj oktobarskoj „crnoj listi“ bankara procenjene su kao rizične jer poslednjih meseci ne uspevaju da servisiraju svoje obaveze uključujući i primanja, pa su tako njihovi zaposleni pod lupom bankara.

 

Tako navodi izvor beogradskog lista iz jedne banke koji navodi da se projekcije mogućih rizičnih klijenata rade na mesečnom nivou.

 

„Grupi koja je već klasifikovana kao rizična, a to su zaposleni u turističkim agencijama, hotelijerstvu, ugostiteljstvu, autoindustriji, međunarodnom saobraćaju, rent-a-kar uslugama, mikro i malim firmama, pridružila su se i srednja preduzeća iz svih oblasti delovanja čiji su poslovni parametri značajno gori nego pre pandemije. Sada su najviše pogođeni zaposleni u srednjim preduzećima, pa se zato analizira svaki pojedinačni slučaj iz ove grupe„, navodi sagovornik „Blica“.

 

Da je to tako navodi i ekonomista I. J. u jednom ovakvom preduzeću koje se bavi prodajom poljoprivrednih i drugih mašina.

 

„Našli smo stan i moj suprug je imao pravo kod svoje banke da podigne kredit od 35.000 evra. Nedostajućih 15.000 evra sam ja pokušala da dobijem, ali sam zbog firme odbijena, iako sam dobar klijent 10 godina. Rečeno mi je da je poslovanje moje firme rizično jer su finansijski parametri značajno gori poslednjih meseci u poređenju sa onima pre korone. Neprijatno sam bila iznenađena jer je koleginica iz firme u maju dobila stambeni kredit„, navodi I. J.

 

Ništa bolji tretman nemaju ni zaposleni u hotelijerstvu i turističkim agencijama.

 

„Ovaj problem traje već duže vreme, banke ne samo što ne odobravaju kredite zaposlenima u ovom sektoru već ne žele da im izdaju ni kreditne kartice jer ne postoji kreditna sigurnost„, kažu u Nacionalnoj asocijaciji turističkih agencija Srbije.

 

Nekoliko banaka koje je ovaj list kontaktirao kažu da „crne liste“ ne postoje već da se „svaki klijent posmatra pojedinačno i ako nema redovna primanja i predstavlja rizičnog i nestabilnog platišu, neće mu biti odobren kredit“.

 

To za „Blic“ kaže i Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

 

„Nema crnih lista nego svaka banka meri svoj rizik i da li želi da ga preuzme u uslovima pandemije u kojoj vlada velika neizvesnost za zaposlene u delatnostima poput avio-industrije, turizma, ugostiteljstva. Banka ne procenjuje samo onog ko uzima kredit već i u kojoj firmi radi odnosno da li ona ima potencijal da izađe iz ove kovid krize. To je prirodno kada je ovakva situacija, jer ako imate bilanse kompanije u kojoj radite koji su nepovoljniji nego ranije, to je znak uzvika bankaru koji procenjuje da li možete pozajmicu da vratite„, kaže Vasić.

 

On dodaje da su zaposleni u takvim kompanijama rizični i za kratkoročne gotovinske kredite.

 

„I to zaduženje može da se dobije ako se klijentu progleda kroz prste jer je manji rizik ali sigurno je da banka neće dati neki stambeni kredit na 15 godina. To je potpuno logično kada je ovakva situacija jer je reč o trijaži banke i načinu da zaštite i one koji redovno izmiruju obaveze. Da nije tako rizik bi mogao da se prelije na cenu kapitala odnosno visinu kamata, koje bi svi kasnije plaćali. To je neko fino podešavanje i ne bi trebalo da se ljudi ljute jer na neki način banke štite i tog klijenta koji je nesiguran i traži kredit, da sutra ne bi došlo do blokade menica i izvršitelja. Ovakva opreznost banaka ima opravdanje jer štiti sve deponente od propadanja njihovog novca„, kaže Vasić.