Uskoro oglasi za privatizaciju 14 preduzeća među kojima su i Rudnik Kovin i četiri vodoprivredna preduzeća iz Banata

Posle godine u kojoj zbog korone nije bilo ni interesovanja investitora za kupovinu preduzeća niti ponude od strane države, uskoro će prva od 76 preduzeća koja su ostala u portfoliju države za privatizaciju biti ponuđena na prodaju.

Državni sekretar Ministarstva privrede Dragan Stevanović za Tanjug ističe da u narednih nekoliko nedelja valja očekivati oglase za prodaju 14 preduzeća, prenosi Euronews Srbija.

„Kako koja dokumentacija bude završavana, tim tempom i redosledom će preduzeća biti nuđena kroz javni poziv, a među njima su Lasta, PIM Ivan Milutinović, Jugoslovensko rečno brodarstvo, Rudnik Kovin, Izdavačko preduzeće Rad, Jadran iz Gajdobre, zatim četiri vodoprivredna preduzeća iz Banata„, kaže on.

Kada je reč o interesovanju za preduzeća koja su na prodaju, ističe da se ne može reći da ima interesovanja za sve njih, ali i da će se pravo interesovanje pokazati kada bude objavljen poziv.

„Prvi poziv će biti na 100 odsto procenjene vrednosti, drugi na 50 odsto, treći na 30 odsto i verujemo da će se u ovom spektru ponuda i pojaviti kupac“, navodi Stevanović i dodaje da je realno da se u ovoj i narednim godinama steknu uslovi da se oglasi prodaja za oko 30 od 76 preduzeća.

U 40 preduzeća sporna imovina

Za ostalih oko 40 preduzeća uslovi za oglašavanje ne postoje, jer se za neka od njih vode sudski sporovi i postoje problemi sa imovinom, a na prodaju se ne može ponuditi ni 10 preduzeća koja se nalaze na Kosovu i Metohiji.

„Desetak preduzeća je u UPPR-u odnosno unapred pripremljenom planu reorganizacije a među njima su Simpo, Jumko Trajal, Politika. Oglašavanje za prodaju za njih sada nije moguće, ali shodno UPPR-ovima u preduzećima gde su oni pravosnažni, mi u njima možemo da prodajemo imovinu koja nije u kor biznisu“, objašnjava Stevanović.

Na pitanje kada se u Srbiji može očekivati završetak procesa privatizacije on kaže da je reč o živom prosecu čiji kraj ne treba brzo očekivati, jer je država usvojila strategiju državnog vlasništva, na osnovu koje će se određivati prema svakom od preduzeća u njenom vlasništvu.

Njih je trenutno oko 250, a prema Stevanovićevim rečima ona preduzeća za koja država ima interes da ostanu u njenom većinskom vlasništvu će i ostati, a ostala će biti nuđena na prodaju.

„Postupak prodaje će u nekim slučajevima trajati, ali ovde je važno s jedne strane opredeljenje vlade da izađe iz upravljanja preduzećima, a sa druge strane da su to preduzeća koja više nisu na teretu državi. Naprotiv. Nisu zaštićena, a funkcionišu na tržišnim principima, a ona koja to ne mogu idu u stečaj“, objašnjava sagovornik Tanjuga uz ocenu da više nema zaštićenih koji mogu da generišu gubitke, a da onaj kome su dužni ne može protiv njih da pokrene postupak i naplati potraživanje.

Stevanović kao primere dobre privatizacije navodi RTB Bor, PKB, Galeniku, Luku Novi Sad, pošto ova preduzeća ne samo da više ne prave gubitke nego stvaraju prihode, obezbeđuju rast bruto-domaćeg proizvoda, a neki su i značajni izvoznici.

Posle godine u kojoj zbog korone nije bilo ni interesovanja investitora za kupovinu preduzeća niti ponude od strane države, uskoro će prva od 76 preduzeća koja su ostala u portfoliju države za privatizaciju biti ponuđena na prodaju.