Većina građana Srbije bi se vakcinisala ako preporuče lekari i stručnjaci

Ispitanici koji su se izjasnili kao pristalice vladajuće Srpske napredne stranke naveli su, u 17 odsto slučajeva, da bi pristali da se vakcinišu protiv virusa korona ukoliko im to preporuči predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

 

Srbija je duboko podeljeno društvo, ne samo pо političkim stavovima ili stavovima prema crkvi, nego i u odnosu prema epidemiološkim merama poput nošenja maski, komentariše za Demostat psihološkinja Ana Vlajković.

 

„Ovaj deo Srbije veruje da je naša sudbina vezana za svemogućeg vođu, čiji se autoritet i znanje nikako ne može dovesti u pitanje. Ovo uverenje je vešto građeno godinama, uz promociju kulta ličnosti, što je dovelo do situacije da se stav nikada ne preispituje niti se dovodi u pitanje da li vlast baš uvek radi sve u interesu naroda„, navodi Vlajković.

 

Kao i svi stavovi, objašnjava ona, i ovi su se dugo izgrađivali i teško se menjaju.

 

„Kao da jedan deo građana nikako ne može da shvati da njihovi postupci određuju kakva će nam biti sudbina, da smo slobodni građani i kao takvi – imamo odgovornost ne samo prema sebi već i prema drugima„, kaže Vlajković i dodaje: „Kada pogledate rezultate ovog istraživanja, jasno se vidi da poverenje u vladajuću partiju ide do besmisla – veliko poverenje u predsednika kao spasioca, koji nas može izbaviti iz svakog problema je primer potrebe da nas neko spase od pandemije„.

 

Potreba da nas neko spasi jeste normalna osobina, ali je dečija – dok su mama i tata tu, i svemoćni su, ni nama ne može ništa loše da se desi, navodi ona.

 

Zanimljivo je to da ispitanici koji su naveli da im nije bliska nijedna politička partija imaju najviše poverenja u medicinsku struku. Najviše ispitanika u ovoj grupi, njih 53 odsto, navelo je da bi pristalo na vakcinaciju ukoliko takva preporuka dođe od strane lekara, dok je tri odsto ispitanika istih političkih stavova navelo da bi prihvatili vakcinu ukoliko bi im to preporučio predsednik države – za po jedan procentni poen više nego ispitanici kojima su bliske partije „bojkot opozicije“, kao i one opozicione partije koje su učestvovale na izborima.

 

Ispitanici koji su naveli da su bojkotovali junske izbore, s druge strane, najviše zaziru i od vakcinacije. Najveći procenat ispitanika ovakvog političkog opredeljenja, njih 48 odsto, izjasnilo se da vakcinu ne bi primili „ni pod kojim uslovima“, dok oni koji su naveli da nemaju blisku partiju imaju najmanje formiran stav i o vakcini – njih 21 odsto navelo je da nema stav po ovom pitanju.

 

Podudarnost bojkotovanja izbora i negativnog stava prema vakcini mogla bi se tumačiti kao nepoverenje u ceo sistem i informacije koje im se saopštavaju. Komentarišući ovaj podatak Vlajković odgovara da bi, ako želimo da govorimo o poverenju u sistem, za početak morao da postoji sistem koji funkcioniše. Ona podseća na nabavku respiratora sa početka epidemije kada su se podaci o njoj redstavljali kao državna tajna i postavlja pitanje zbog čega bi građani nakon toga verovali da se “tajanstveni način nabavke” neće ponoviti i sa vakcinama.

 

„Deo struke je, nažalost, kompromitovan. To su stručnjaci koji su se stavili u službu vladajuće partije, i koji su, kako smo videli, nagrađeni za svoj rad. Ja ne sudim ni o čijoj stručnosti, nisam lekar, niti imunolog, niti epidemiolog – ali oprečne informacije koje smo dobijali iz Kriznog štaba, od struke, nisu mogle da stvore poverenje u to da država uopšte zna šta radi u ovoj, za ceo svet, nepoznatoj situaciji„, smatra Vlajković.

 

U situaciji u kojoj, kako kaže, svedočimo progonu lekara čije se mišljenje razlikuje od onoga što čujemo od Kriznog štaba, jako je teško verovati čak i onima za koje smo sigurni da mnogo bolje od nas, običnih građana, znaju kako treba da brinemo o svom zdravlju.

 

Politizacija vakcine, međutim, ne odvija se samo na domaćem terenu. Ona se uočava i na globalnom nivou u raspravama o ispravnosti i bezbednosti vakcina na osnovu zemalja u kojima su proizvedene – različite grupe sumnjaju u ispravnost ruskih, američkih ili kineskih vakcina.

 

Vlajković navodi primer iz prakse koji oslikava kako se poverenje u vakcinu stiče na osnovu političkih uverenja.

 

„Jedan klijent mi je rekao da će pristati da primi onu vakcinu koju bude Angela Merkel nabavila za svoje građane. Pitala sam zašto je baš izabrao Nemačku. Odgovor je bio više nego jasan: Nemačka nosi svoje breme i danas, ne bi rizikovali da truju svoje građane u XXI veku. Za ovog klijenta je to jedini logičan izbor„, priča ona.

 

Ne čudi je činjenica da je trećina ispitanika odgovorila da ne bi pristala na vakcinaciju „ni pod kojim uslovima“. Čudi je, naprotiv, što taj broj nije i veći.

 

„Strah je normalna reakcija na sve novo i nepoznato. Jedino bebe nisu uplašene, već zainteresovane za sve što je novo u njihovoj okolini – nemaju svest o opasnosti. Antivakserski pokret u Srbiji postoji i veoma je snažan. I da, svaki lek može biti otrov, ali se mora uzeti u obzir širi kontekst – a to je dobrobit većine„, ističe sagovornica.