Mišel i Vučić Foto: Twitter/Aleksandar Vučić
Srbija

Vučić: Dobili smo garancije da ćemo moći da računamo na pomoć EU u snabdevanju energentima

Izvor: 
Euronews Srbija Čet, 19/05/2022 - 17:47














Ideja predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela i francuskog predsednika Emanuela Makrona o novoj zajednici je veoma važna i značajna, i mislim da mnogo toga može da doprinese i u procesu u brzanja ka punopravnom članstvu EU i u popravljanju pozicije svih zemalja Zapadnog Balkana, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon razgovora s predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom u Beogradu.

"Da budem sasvim otvoren, ne vidim nikakve zavereničke teorije u tome. Za mene je to veoma važan korak napred, i zahvalan sam Mišelu i Makronu na inicijativi. Za mene, to što bismo imali dva puta godišnje priliku da razgovaramo sa 27 lidera EU je velika promena. To je važna stvar, možete da iznosite svoje stavove, štitite svoju zelmlju, tražite i borite se za nju efikasnije", naveo je predsednik Srbije.

On je dodao da u toj inicijativi ne vidi ništa loše za Srbiju.

Evropska geopolitička zajednica nije neka ideja iz Brisela koja bi nešto odložila, već da zajedno odlučujemo kako da sarađujemo ubuduće, naveo je Mišel.

On je dodao da bi ona bila važna i od pomoći za sve one koji žele da se priključe EU.

Mišel je naveo da želi da potvrdi punu posvećenost EU pristupanju Srbije.

"Želimo da produbimo saradnju, promovišemo mir i stabilnost, rat protiv Ukrajine je uzdrmao naš kontinent", naveo je.

Sukob u Ukrajini bio je jedna od tema današnjeg razgovora predsednika Srbije Aleksandara Vučića s predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom.

"Mišel je veoma snažno izrazio želju i očekivanja da se Srbija pridruži sankcijama Rusiji. Ja sam ga upoznao sa našom situacijom i našim političkim stavovima, i još jednom mu se zahvaljujem i na ličnoj i na svakoj vrsti podrške koju je EU pružila Srbiji", naveo je predsednik Srbije Alekandar Vučić nakon sastanka.

On je dodao da je bilo reči o problemima sa kojima se suočavamo u okviru snabdevanja energentima u Srbiji.

"Dobili smo garancije da ćemo moći da računamo na pomoć EU u tom pitanju", naveo je Vučić.

Kako je rekao, bilo je reči i o dijalogu Beograda i Prištine.

"Razumeo sam sve reči brige i sve ono sa čim se suočava i Mišel u ljudi u EU. Nadam se da ćemo se uz pomoć EU približavati nekom kompromisnom rešenju u budućnosti", rekao je Vučić.

On je još jednom ponovio opredeljenost Srbije da ide ka evropskim integracijama i to potkrepio podacima o robnoj razmeni sa EU.

Prethodno je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem posetio Naučno-tehnološki park Beograd, gde je potpisan sporazum o zajedničkom projektu odnosno finansiranju srpske istraživačke i startap zajednice u ukupnom iznosu od 84,5 miliona evra. Sporazum su potpisali šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre i predstavnik Svetske banke u Srbiji Dušan Vasiljević. Događaju su prisustvovali premijerka Ana Brnabić, ministri Jadranka Joksimović, Branko Ružić, zamednik gradonačelnika Beograda Goran Vesić i drugi.

Od ukupne vrednosti projekta, EU će donirati 41,5 miliona evra, dok će Svetska banka dati kredit u iznosu od 43 miliona evra.

Poseta Zapadnom Balkanu i novi predlog

Predsednik Evropskog saveta je u Beogradu počeo svoju posetu regionu Zapadnog Balkana, a nakon toga boraviće u Tirani i Sarajevu.

U kontekstu aktuelnih dešavanja u Evropi koja je uzdrmana ratom u Ukrajini, kao i pozicije Srbije koja je osudila rusku agresiju, ali nije uvela sankcije, ovu posetu predsednika Evropskog saveta stručnjaci posmatraju dvostruko - i kao priliku za novi pritisak na Srbiju, i kao šansu da se da još neki pozitivan impul evropskim aspiracijama regiona.

Naredni period će pokazati i da li su aktuelne poruke koje dolaze od EU zvaničnika samo "šargarepa" Brisela u vreme krize koja je potresla ceo kontinent.

Međutim, pažnju je privukao i Mišelov predlog upravo pre dolaska u Beograd. On je, naime, predložio formiranje Evropske geopolitičke zajednice koja bi doprinela približavanju i jačanju saradnje evropskih zemalja, uključujući i Zapadni Balkan, na rešavanju zajedničkih izazova, promociji mira, stabilnosti i bezbednosti na zajedničkom kontinentu.

"Zemlje Zapadnog Balkana, zemlje koje se pridružuju iz našeg istočnog partnerstva i druge evropske zemlje sa kojima imamo bliske odnose su prve na koje ovde mislim. Lideri zemalja koje koje bi učestovale u ovom projektu sastajali bi se najmanje dva puta godišnje, a spoljna politika bi bila najvažnija oblast saradnje u okviru te zajednice", poručio je Mišel.

 








Marketing



Najnovije vesti