Za trgovinu kriptovalutama biće potrebna licenca
Podeli vest:
Uskoro se očekuje javna rasprava o Nacrtu Zakona o digitalnoj imovini, koji bi trebalo da uredi oblast kriptovaluta i blokčejna.
„Oni koji posluju u ovoj oblasti moraće da poštuju pravila o pranju novca i zabrani finansiranja terorizma, a biće uspostavljen i sistem za borbu protiv prevara. Licencu će, u zavisnosti od konkretne delatnosti, davati Narodna banka Srbije i/ili Komisija za hartije od vednosti“, objašnjava za portal Startit Dušan Romčević, inspektor u Komisiji za hartije od vrednosti.
„Biće utvrđeni kapitalni zahtevi, fit and proper zahtevi, organizacioni, kadrovski i tehnički zahtevi za lica koja pružaju usluge povezane s virtuelnim valutama, kao i nadzor nad svim aspektima njihovog poslovanja“, kažu u Narodnoj banci Srbije.
Poseban akcenat biće na izdavanju i poslovanju digitalnim tokenima, što bi trebalo da omogući nov metod finansiranja poslovanja, pre svega malih i srednjih preduzeća.
Sistem koji se uspostavlja omogućiće da se u Srbiji na legalan način i preko licenciranih platformi, ulaže u bitkoin kao i u druge oblike digitalne imovine.
„Digitalne valute, tokeni, kriptovalute i bločejn nisu nužno povezani pojmovi. Svi ti nazivi i način na koji čitava industrija funkcioniše, čine ljude zbunjenima. Upravo tu je prostor u kojem se pojavljuju prevaranti koji jure laku zaradu“, objašnjava za Startit Marija Blešić, iz Belgrade Crypto Community.
„Da bi pojedinac znao šta kupuje i šta rudari mora da uradi istraživanje: koja je to valuta, čemu služi, kako radi, kako im izgleda github, šta piše u whitepaper. Sledeće što može da uradi jeste da nađe taj projekat na Redditu, Discordu ili Telelegram grupi i raspita se u zajednici“, objašnjava Blešić.
Dešava se napravi, objavi i proda neka kriptovaluta, a onda tim nestane sa novcem, ali to se lako prepozna, jer ima jak marketing, dok prave kriptovalute imaju decentralizovan sistem i na njima takve prevare ne mogu da se dese.
Zakoni u Srbiji trenutno se dotiču kriptovaluta samo kroz regulative o pranju novca i zabrani finansiranja terorizma, što ne sprečava prevare, ali otežava razvoj digitalne industrije.
U Srbiji inače postoji problem sa vlasništvom firmi, jer oko 24.500 preduzeća nije upisalo pravog vlasnika u Agenciji za privredne registre.
Prema studiji Evropskog parlamenta, početkom godine vrednost kripto imovine bila je veća od 250 milijardi dolara, a skoro polovina godišnjih transakcija može da se poveže sa nelegalnim aktivnostima.
Opširnije na portalu Startit.
Uskoro se očekuje javna rasprava o Nacrtu Zakona o digitalnoj imovini, koji bi trebalo da uredi oblast kriptovaluta i blokčejna.
Podeli vest:
