Foto: pixabay
Srbija

Zabrinjavajući podaci o trgovini ljudima, kazne ne ublažavaju traume

Izvor: 
RTS Uto, 03/11/2020 - 09:17














Prošle nedelje stigla je presuda ocu koji je sedamnaestogodišnju ćerku obljubio, a zatim i primorao da se bavi prostitucijom i podvodio migrantima. Deca su najčešće na meti trgovaca ljudima, a prema podacima čak dve trećine ih je izloženo seksualnoj eksploataciji. Broj onih koji su se našli u kandžama trgovine ljudima raste – od početka godine identifikovano je više od 40 osoba.

Ženskog pola pola, starosti ispod 18 godina, državljanka Srbije – to je najčešći profil žrtve trgovine ljudima u našoj zemlji. Uglavnom se trguje unutar granica, ali je sve češća i prekogranična prodaja naših građana. "U preko 85 posto slučajeva žrtve su žene i devojčice, pre svega žrtve seksualne eksploatacije, a poslednjih godina u porastu je i radna eksploatacija muškaraca, takođe prinuda na vršenje krivičnih dela, udaju i prošnju", navodi Marija Anđelković, direktorka organizacije Astra.

Zbog takvih dela prošle godine doneto je 29 sudskih presuda, od kojih je tri četvrtine osuđujućih. Trajanje sudskih postupaka je kraće, ali ne koriste se svih raspoloživi mehanizmi kako bi se zaštitile žrtve, pokazuje analiza. 

"Ono što posebno zabrinjava, to je da se institut posebno osetljivog svedoka ne primenjuje dovoljno u praksi. Tako je od 37 oštećenih samo šest oštećenih dobilo status osetljivog svedoka, od kojih svega dva maloletna oštećena lica", kaže Tatjana Drobnjak, autorka publikacije "Položaj žrtava trgovine ljudima u krivičnom postupku".

Najveći broj kazni na granici minimuma 

U praksi je i kaznena politika veoma blaga, kaže autorka istraživanja. To potrvđuje podatak da je tokom 2019. najveći broj izrečenih kazni na granici zakonskog minimuma – od tri do pet godina zatvora, dok je tek svaka četvrta presuda predvidela više od pet godina zatvora. 

"Kaznena politika je kao slon jedan koji se teško pomera i ona nekako sazreva kako društvo postaje svesno, samim tim i pravosuđe. Sada imamo u Zakoniku o krivičnom postupku i zabranu ublažavanja za ta krivična dela, što će takođe doprineti da ta kaznena politika bude veća", poručuje Radmila Dragičević Diić, sudija Vrhovnog kasacionog suda

Veće kazne neće umanjiti traume koje žrtva proživljava, upozoravaju psiholozi. 

"Petnaestak godina smo se bavili nasilnicima, a žrtve su bile u zapećku. I to je ono što definiše položaj žrtve u društvu, žrtva je uvek u zapećku. Pritisak koji žrtve trpe tokom procesa istrage i suđenja i nakon toga, da one nekako moraju da budu ovakve ili onakve, je nova vrsta traumatizacije", smatra psihoterapeutkinja Biljana Slavković. 

Za dve decenije rada Astra je pomogla više od 500 žrtava trgovine ljudima, a SOS telefon zazvonio je 45 hiljada puta.








Marketing



Najnovije vesti