Sečenje i unošenje drva
Srbija

Zašto bi trebalo da drvo odstoji bar godinu dana pre loženja

Izvor: 
RTS Uto, 19/10/2021 - 17:32











Jedan od najjeftinijih i najčešćih načina grejanja je na drva. Najbolje bi bilo ložiti suvo drvo i da se, kad se poseče, ostavi bar godinu dana da se procenat vlage smanji.

Vladimir Nikolić, samostalni savetnik u Upravi za šume u Ministarstvu poljoprivrede, rekao je za RTS da je grejanje na drva i dalje najjeftinije.

Šume su, kaže, najbliže seoskim sredinama, transportni troškovi ne opterećuju ogrevno drvo i automatski se dobija jeftiniji proizvod.

U šumama Srbije dominira bukva i najviše se koristi, zatim hrast, jasen a onda topola i breza i četinari.

"Količina vlage u drvetu zavisi od vremena kada se poseče drvo. U proleće je najviše vlage, i preko 50 procenata. Nauka kaže da ako posečemo drvo i ostavimo ga jednu godinu da odstoji, sa prostorom da može da cirkuliše vazduh, količina vlage će se smanjiti na 18-20 posto. To opterećuje kućne budžete jer se drvo mora pripremiti dve sezone unapred. Predlažemo da se loži suvo drvo jer ono daje 20 do 30 procenata više toplotne energije", naglašava savetnik u Upravi za šume u Ministarstvu poljoprivrede.

Poslednjih godina sve je popularniji sistem grejanja na drveni pelet. To je po definiciji sabijeno drvo, male čestice s drveta različitog prečnika, vlažnosti oko osam procenata i veličine od 10 do 40 milimetara.

Prednosti peleta u odnosu na drvo, kaže Nikolić, su jedostavno manje muke korisnika. U komoru se sipa pelet, kotlovi su povezani na struju i sami se pale. Kotao se čisti jednom nedeljno ili mesečno.

Kod grejanja na drva ima više posla od sečenja, cepanja drva, slaganja, kaže Vladimir Nikolić, samostalni savetnik u Upravi za šume u Ministarstvu poljoprivrede.

Za izlegalne aktinvnosti u šumama osudi se oko 450 ljudi godišnje

Izmenama i dopunama Zakona o šumama iz 2015. dat je mandat šumarskim i lovnim inspektorima da mogu da kontrolišu promet drveta ne samo u šumama već i na kamionskim putevima, regionalnim i državnim putevima, kao i na pilanama i privatnim dvorištima.

U periodu od 2007. do 2017. podneto je oko 3.000 krivičnih prijava, godišnje u Srbiji bude osuđeno oko 450 ljudi za ilegalne aktvnosti u šumarstvu, kaže Nikolić.

Gostujući u Jutarnjem programu, Nikolić je istakao da je u prvih devet meseci ove godine šumarska i lovna inspekcija podnela 923 prekršajne prijave, sedam prijava za privredni prestup i 15 krivičnih prijava. Oduzeto je oko 6.000 kubnih metara drveta.

"Ono što je jako bitno je da se uvek oduzima ilegalno drvo. Pored drveta može se oduzeti i sredstvo kojim je učinjen prekršaj, motorne testere, traktori, kamioni. Onog trenutka kada se drva i sredstva oduzmu voze se na stovarišta koja su namenski izgrađena za to. Imajući u vidu da je drvo "kvarljiva roba", to drvo se prodaje putem licitacije a sredstva se uplaćuju na namenski račun jer sudski procesi mogu da traju godinama dok sa sredstvima koja su oduzeta dalje upravlja sud", objašnjava Nikolić.

Dodaje da je Zakon o šumama iz 2010. godine je definisao na koji način se gazduje šumama i na koji način se vrši seča. U državnim šumama postoje desetogodišnji planovi gazdovanja šuma i sve šume su pokrivene tim planovima.

"U privatnim šumama planovi za gazdovanje šumama se donose za jednu ili više opština. Ukoliko privatni vlasnik šume hoće da poseče drvo, u nadležnoj šumskoj upravi podnosi zahtev, zatim stručno lice iz šumske uprave izlazi na teren i vrši odabir stabala za seču. Nakon seče, ukoliko vlasnik želi da transportuje drva, ona se žigošu šumskim žigom i dobija se propratnica. Tek kada se izda propratnica znači da je drvo u legalnom transportu", naglašava Vladimir Nikolić.

 








Marketing



Najnovije vesti