Zašto i dalje bacamo petarde: Uživanje u slavlju ili sebičnost na delu?

Povrede i opekotine, načešće u predelu šaka i lica, izazvane upotrebom petardi, vatrometa i drugih piroteničkih sredstava, scenario je koji se ponavlja svake godine u ovom periodu. Među povređenima, najčešće su deca i mladi, koji sa posledicama ponekad moraju da provedu ostatak život.

Kao pečurke posle kiše, tako se prodavnice pirotehničkih sredstava, u Šapcu, otvaraju pred svaku Novu godinu.

Iako, zvanično, prodaja ove robe nije dozvoljena maloletnim licima, a njihova upotreba se preporučuje isključivo u prisustvu odraslih, u praksi to izgleda drugačije, jer gde nema adekvatne kontrole, izostaje i poštovanje propisa.

– Osim klasičnih petardi koje su uvek aktuelne, naveće interesovanje vlada za vatromete. Veliki vatrometi su najpopularniji. Oni traju više minuta i idu u visinu do preko 30 metara, kaže za Danas Nermin Bećirović, koji već godinama radi kao prodavac pirotehničkih sredstava u Šapcu.

Cena vatrometa kreće se od 10.000 do 40.000 dinara, u zavisnosti od njegove jačine i količine baruta.

Na pitanje ko najčešće kupuje protehnička sredstava, kaže:

– Najviše kupuju porodični ljudi sa decom, koji žele da ih obraduju za slave, Novu godinu i Božić.

I dok se jedni raduju, drugi decu moraju da sklanjaju u najudaljenije prostorije svoga doma.

Katarina Ivanović sa svojom šestogodišnjom ćerkom Nikolinom, koja boluje od retkog genetskog poremećaja, živi u stanu u centru Šapca.

– Ovde mnogo dece baca petarde, recimo dok se vraćaju iz škole. Nekoliko dana pred Novu godinu, Nikolinu uopšte ne izvodim napolje, kaže Ivanović.

Nikolina je zbog svoje bolesti hipersezintivna, pa je glasni, neuobičajeni zvuci uznemruju i plaše, a dešavalo se da budu uzrok i epileptičkog napada, zbog čega je zavšavala u bolnici.

„Kada krenu praznici, moram da je sklanjam u najdalju sobu, gde prozori ne gledaju na ulicu, već na dvorište starijih ljudi za koje znam da ne bacaju petarde. Zatvorim vrata, puštam joj muziku ili pojačam televizor. Nekad počne da plače, ili trza rukama, jer ne zna šta se dešava“, objašnajva ova nemoćna majka.

Buka koju prave najrazličitija pirotehnička sredstva, ne smetaju samo ljudima, već i životinjama.

– Psi recimo čuju zvuke skoro 200 puta bolje nego mi. Ja imam ljubimca kome, u toku novogodišnjih praznika, moram da dajem sedative za pse. On dobija tahikardiju, ubrzano diše, ima proširene zenice, reč je o pravom napadu panike, kaže veterinarka Jelena Simić.

Zbog ogromnog stresa, dešava se da pas u ovom preiodu, pobegne iz kuće ili dvoriša vlasnika.

„Užasno je, životinje su preplašene. Kod takvih zvukova, psi se uspaniče, beže i postaju potpuno dezorjentisani, onda se desi da ih udari automobil. To je veliki problem i dešava se voma često, kaže Simić.

Vlasnicima savetuje da svojim ljubimcima u novogodišnjoj noći, daju neki od preparata za smirenje životnija.

„Neka zatvore prozore, pojačaju muziku i trude se da taj zvuk što manje bude dostupan životinjama, objašnajva Simić.

Na kraju postavlja se pitanje, da li Nova godina zaista ne može da se dočeka bez pirotehnike i da li slavlje i naša sreća mogu da budu potpuni, ako znamo da neko drugi zbog toga pati.

Povrede i opekotine, načešće u predelu šaka i lica, izazvane upotrebom petardi, vatrometa i drugih piroteničkih sredstava, scenario je koji se ponavlja svake godine u ovom periodu. Među povređenima, najčešće su deca i mladi, koji sa posledicama ponekad moraju da provedu ostatak život.