Kamera nadzor Ilustracija: pixabay
Srbija

Zašto kamere menjaju Zakon o policiji u Srbiji?

Izvor: 
Radio slobodna Evropa Sub, 18/09/2021 - 14:27














Nacrt novog zakona o unutrašnjim poslovima daje policiji u Srbiji šira ovlašćenja, među kojima je i korišćenje sistema video-nadzora za automatsko prepoznavanje lica.
 
Ovo omogućavaju sigurnosne kamere kineske kompanije Huavej, koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije kupilo još 2019. godine i koje su već instalirane na ulicama Beograda.

Nevladine organizacije upozoravaju na široke mogućnosti zloupotreba ovakvog sistema nadzora i kritikuju Nacrt zakona koji, posle javne rasprave, treba da bude dostavljen Vladi, a potom Skupštini Srbije na usvajanje. Zašto?

Upotreba sistema masovnog nadzora pravda se potrebom za unapređenjem bezbednosti, a MUP je u Nacrtu zakona naveo da će korišćenje napredne tehnologije doprineti "prevenciji kriminala, većoj stopi otkrivanja krivičnih dela i prekršaja i hapšenju učinilaca", piše Radio slobodna Evropa.
 
Kamere su instalirane na mnogim mestima u glavnom gradu Srbije, a projekat "Bezbedan grad", u okviru kojeg su kupljene od Huaveja, predviđa da ih do kraja godine bude više od 1.000 na 800 lokacija u Beogradu.
 
Iz MUP-a su ranije za Radio slobodna Evropa naveli da sistem još uvek nije u funkciji i da će javnost o tome biti blagovremeno obaveštena.
 
"Ono što su neki zvaničnici MUP-a i priznali je da do sada nisu imali pravni osnov za korišćenje ove tehnologije, a tu pre svega mislim na softvere za detekciju i prepoznavanje lica. Sada žele na jednostavan način da reše sve što je tu problematično i samo da napišu odredbe u zakonu da mogu da ih koriste", rekao je za RSE Danilo Krivokapić iz nevladine SHARE Fondacije.
 
Zašto se uvodi ovakav nadzor?
 
Javnost je za dokument, koji treba da zameni postojeći Zakon o policiji, saznala nekoliko dana uoči završetka javne rasprave, koja je okončana 17. septembra.
 
"U izveštaju Vladi ćemo dostaviti ono što smatramo da su rezultati javne rasprave. Nadam se da ćemo do kraja godine uspeti da donesemo u Narodnoj skupštini novi Zakon o unutrašnjim poslovima", rekao je sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Zoran Lazić 17. septembra na raspravi u Beogradu, a prenosi MUP.
 
Danilo Krivokapić navodi da predstavnici civilnog sektora nisu stigli da se upoznaju sa predlogom, kao i da u širokoj javnoj debati od nadležnih zatraže odgovore na niz pitanja u okviru osetljive oblasti, kao što je nadzor građana.
 
"Koliko je takav sistem potreban i koliko on može biti efikasan?", pita i Ana Toskić Cvetinović iz nevladine organizacije Partneri za demokratske promene.
 
"Niko ne spori da tehnologije treba koristiti, između ostalog, i u borbi protiv kriminala, ali ovakve stvari se prosto ne uvode bez šire društvene rasprave", rekla je ona za RSE.
 
Dodatni problem je, kako navodi, to što su kamere deo ugovora sa kineskim tehnološkim gigantom Huavej, koji je na crnoj listi Sjedinjenih Američkih Država zbog sumnje da kineskim obaveštajcima olakšava digitalnu špijunažu.
 
"Radi se o kompaniji koja je već označena u većini zapadnih zemalja kao potencijalno vrlo problematična u pogledu zaštite privatnosti korisnika njihovih proizvoda. Sa celim paketom tajnih ugovora sa Huavejem i netransparentnosti celog procesa, nije čudo što je sumnja javnosti još veća", rekla je Toskić Cvetinović.
 
Sve podatke koji se tiču projekta sa Huavejem, MUP je označilo kao "tajne".
 
Iz kompanije Huavej u Srbiji (Huawei Technologies) nisu želeli da odgovaraju na pitanja RSE o kamerama i tehnologiji prepoznavanja lica, upućujući ih na MUP Srbije. Odgovori o razlozima korišćenja ovakvog sistema i kritikama da široka formulacija policijskih ovlašćenja ostavlja prostor za zloupotrebe, nisu stigli ni sa ove adrese.
 
"Suštinski, naš grad se pretvara u jedan panoptikon, Veliki brat gde će, znajući da imamo već hiljade kamera na ulicama, a da je propisano da će sve ukupno biti nekih osam hiljada, gotovo svaki pedalj grada biti pokriven i svaki naš korak će se beležiti negde u sistemu MUP-a", rekao je Danilo Krivokapić.
 
Šta piše u Nacrtu zakona?
 
Na internet stranici MUP-a navodi se da je osnovni cilj Nacrta zakona "preciznije definisanje određenih odredbi" i njihovo prilagođavanje i usklađivanje sa praktičnim potrebama Ministarstva unutrašnjih poslova.
 
"Nacrtom zakona predviđeno je da Ministarstvo u cilju obavljanja unutrašnjih poslova obrađuje podatke, a korišćenjem sistema za obradu podataka, koji predstavljaju savremena tehnička rešenja, unapređuje se, olakšava i čini efikasnijim obavljanje policijskih i drugih unutrašnjih poslova", piše u Nacrtu.
 
Članom 71. i 72. propisana su nova policijska ovlašćenja - prepoznavanje na osnovu biometrijskih karakteristika lica i obrada podataka.
 
"U Nacrtu je ograničena primena na gonjenje onih koji su izvršili krivična dela, traženje lica koja su na poternicama ili one za koje postoji osnovana sumnja da su izvršili neka krivična dela. Ali može se koristiti i za druge potrebe, ukoliko se zloupotrebljava", ocenila je Ana Toskić Cvetinović.
 
Kakve su mogućnosti zloupotreba?
 
Sistem napredne tehnologije nadzora uključuje prikupljanje podataka o kretanju građana, koji se potom mogu analizirati na različite načine.
 
"Dovoljno je da imate političkog protivnika i da želite da znate sa kim, kada i gde se on kretao. Dakle, vrši se detekcija apsolutno svih koji su pod kamerama i postoji mogućnost identifikacije. Sve ono za šta smo se borili godinama, a to je da zaštitimo naše pravo na privatnost, sada može na neki način pasti u vodu", rekao je Danilo Krivokapić.
 
U Nacrtu zakona, MUP navodi i da je ovim dokumentom na "potpuniji i precizniji način regulisan nadzor i snimanje na javnim mestima".
 
"Propisano je da se mora postaviti obaveštenje na mestu gde se vrši nadzor i snimanje ili se namera snimanja mora javno saopštiti, osim u slučaju primene posebne dokazne radnje - tajno praćenje i snimanje. Takođe, predviđeno je da policija može pristupati drugim sistemima audio i video-nadzora, ali i drugi subjekti sistemima Ministarstva", navodi se u dokumentu.
 
Ko će raspolagati podacima?
 
"Tako opšte postavljena odredba otvara prostor za različita tumačenja i pitanje ko će sve imati pristup tim podacima i kako će se oni koristiti. Srbija menja zakon da bi se ojačao sistem kontrole i uvodi nove tehnologije bez da se uradi bilo kakva procena kakve to efekte može imati na prava građana i kako da saniramo rizike koji postoje", kaže Ana Toskić Cvetinović.
 
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović izjavio je početkom godine da je pre uvođenja kamera za nadzor opremljenih tehnologijom za prepoznavanje lica potrebno donošenje Zakona o obradi biometrijskih podataka ili o video-nadzoru.
 
Ceo tekst čitajte na sajtu Radio slobodna Evropa.
 







Marketing



Najnovije vesti