Zašto niko neće da se bori protiv korupcije na lokalu?

Uvođenje Lokalnog antikorupcijskog plana još uvek ne ide zamišljenim tempom, jer se čak petina od ukupnog broja opština i gradova nije odazvala ovoj obavezi.

Uvođenje LAP sprovodi Agencija za sprečavanje korupcije i deo nevladinog sektora.

Pomenuta petina gradova i opština nije usvojila neophodna dokumenta, niti je formirala tela koja bi nadgledala sprovođenje ovih planova, prenosi 021.rs pisanje Danasa.

Tek četvrtina lokalnih samouprava ispunila je oba zahteva, a najveći deo, 107 gradova i opština, samo je usvojio antikorupcijski plan, bez ikakvog tela koje bi trebalo da ga sprovodi.

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) nedavno je objavio „crnu listu“ imena odgovornih lokalnih funkcionera koji još uvek nisu uradili ništa po pitanju implementacije LAP-a. Zoran Gavrilović iz BIRODI-ja podseća da je LAP obavezujući deo ispunjenja Poglavlja 23, kao i da je predmet godišnje ocene u izveštaju EU o napretku Srbije u evropskim integracijama.

Dodaje da pet opština i Grad Šabac čak i ne odgovaraju na dopise Agencije, a simptomatično je da se među onima koji nisu ili ne planiraju uskoro da se bave korupcijom u svom mestu najčešće pojavljuju funkcioneri usko povezani sa vladajućim režimom i strankom na vlasti. Navodi da su među tim gradovima i opštinama uglavnom oni koji su u poslednje vreme u javnosti pominjani zbog različitih afera, sumnjivih poslova ili postupaka čelnih ljudi lokalne administracije.

Gavrilović kao primer navodi Grad Niš, gde je ovaj mehanizam prvi put izveden uspešno. Međutim, on je vrlo brzo prestao da funkcioniše i to po dolasku na čelo gradske uprave gradonačelnice Dragane Sotirovski, koju je javnost upoznala u svetlu nekoliko afera, a optuživana je za nepotizam, sumnjive tendere i nabavke, ali i otvorenu bahatost prema tim optužbama i lojalnost stranci.

Formalno, uvođenje LAP-a je zastalo jer nije bilo kandidata za nezavisne članove Antikorupcijskog tela. Na kraju je BIRODI našao zainteresovane kandidate i napravio listu, ali već mesecima Skupština nikako da ga usvoji, ispričao je Gavrilović i dodao da je najinteresantniji detalj taj da je Sotirovski, pre dolaska na mesto gradonačelnice, bila član tela i vrlo borbeno zastupala sprovođenje plana, ali da se to promenilo njenim dolaskom na funkciju.

„Najčešći razlog za nepostojanje antikorupcijskog tela koji su lokalne samouprave same navodile je taj što nije bilo prijavljenih kandidata na raspisane konkurse za izbor članova tela, posebno u opštinama, odnosno manjim mestima. S druge strane, Agencija nema podataka da li su jedinice lokalne samouprave na odgovarajući način informisale javnost u njihovim lokalnim zajednicama o konkursu, da li su se potrudili da objasne građanima šta bi ta tela trebalo da rade, u čemu je njihov značaj, zašto je važno da se građani u njih uključe“, navode u Agenciji za sprečavanje korupcije za Danas.

Agencija navodi primer dobre prakse – Vranje, gde su predstavnici gradske uprave organizovali kampanju na lokalu, promovisali značaj LAP-a i nezavisnog tela za praćenje sprovođenja plana na lokalnim medijima. Nakon kampanje se 12 kandidata javilo za članstvo u telu za praćenje primene antikorupcijskog plana.

Članak u celini čitajte u Danasu.