Zavisnost od interneta: U Srbiji na lečenju i deca od 12 godina, a ponekad i cele porodice

Zavisnost od korišćenja interneta i društvenih mreža sve je češća i u Srbiji. Dok naši stručnjaci upozoravaju na opasnost od prekomernog provođenja vremena u onlajn prostoru, zdravstvene službe u Kini ustanovile su da je šest sati neprekidnog korišćenja interneta granica posle koje neko može biti klasifikovan kao zavisnik i upućen na lečenje.

Umesto sa vršnjacima, sve je češća slika dece koja svoje slobodno vreme provode na mobilnim telefonima, a neretko to rade i u školi. Pravi problem nastaje kada vannastavna aktivnost te vrste postane ozbiljna zavisnost. 

Psiholog Marina Nadejin Simić kaže da se roditelji vrlo teško suočavaju sa tim problemom.

„Zaista je teško razlikovati da li su to, kako oni kažu, savremene generacije koje spavaju sa mobilnim telefonom pored sebe i u 2, 3, 4 ujutru odgovaraju na poruke ili je reč o zavisnosti“, navela je ona za Euronews Srbija.

Zavisnost od interneta i onlajn igrica zahteva neku vrstu terapije. U Srbiji postoje ustanove koje se time bave, a jedna od njih je i Klinika za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje.

Načelnik Klinike za bolesti zavisnosti dr Ivica Mladenović pojašnjava da oni leče decu i mlade od 12 do 18 godina u posebnom programu. Dodaje da je kod mladih starijih od 18 godina taj problem veoma rasprostranjen i da je to bolest budućnosti.

Internet obezbedio zavisnost za sve uzraste

„Izuzetno je veliki procenat zavisnosti od interneta. Kod najmlađe dece to je zavisnost od video igara. Kako deca rastu, to je zavisnost od video igara, od društvenih mreža – tviter, fejsbuk, tik-tok. Kasnije sa rastom je to zavisnost od pornografije preko interneta i od kupovine preko interneta“, pojašnjava Mladenović.

Upozorava da se kod starijih od 20 godina sve češće javlja zavisnost od online kockanja, te da je internet obezbedio za svakog od 7 do 77 godina po nešto da postane zavistan.

Programsko lečenje na Klinici traje tri meseca, a kod složenijih slučajeva i dve godine.

„Uzrast 16 do 18 godina su problematični, jer su debelo zapušteni. To je završna faza kada neko napušta školu. Mi to ne možemo da rešimo za par dana i onda se to rešava porodičnom terapijom, jer su roditelji dobrim delom zaslužni zato što su deca postala zavisna. Onda moramo celu porodicu da lečimo da bismo eliminisali problem“, pojasnio je Mladenović.

Psiholog Marina Nadejin Simić dodaje da roditelji teško prihvataju činjenicu da su deca zavisna od interneta.

„Radimo na tome da se i roditelji motivišu, da pomognu deci uz stručnu pomoć, da im se objasni da je reč o određenom problemu koji potiče iz realnog života i da sve što se dešava u virtuelnom svetu je beg od realnog“, navela je ona.

A beg od nove realnosti mladi su pronašli upravo na internetu, jer je prošlogodišnje Istraživanje Centra za sigurniji internet u Srbiji pokazalo da čak 77 odsto mladih smatra da im je onlajn svet pomogao da lakše prebrode pandemiju u karantinu, dok njih 73 odsto navodi da im jednu od bitnijih uloga u životu igra internet.

Roditelji moraju deci dati primer

Vladimir Radunović iz Diplo Fondacije kaže da je internet omogućio da lakše preživimo situacije kao što je epidemija virusa korona, kao društvo i ekonomski.

On je naveo da je problem što trpošimo vreme, posebno deca, na sadržaje koji nije kreativan. Statistike pokazuju da se u proseku na društvene mreže troši 2,5 sati.

„Dve i po sata ste na društvenim mrežama u proseku. Ima onih koji provode i više. Tamo imamo jedan našminkani rijaliti gde pratimo tuđe živote“, rekao je on za Euronews Srbija.

Dodaje da je glavna greška što roditelji ostavljaju decu sa telefonom i ne shvataju da su na taj način decu ostavljaju ulici da ih vaspitava, jer je internet neka vrsta ulice.

„Nije neminomvno uskratiti vreme provedeno na internetu, jeste i to, ali je ključno pomoći deci da savladaju digitalni svet, da shvate šta to znači, da vide dobre i loše strane“, pojasnio je Radunović.

Pojašnjava da najvažniji dijalog i provođenje vremena sa decom, da zajedno prolaze kroz virtuelni svet i da deca tako nauče da se sačuvaju.

„Mi smo loš primer kao roditelji. Pogledajte koliko nas prekomerno koristi telefon i deca to vide. Uđite u restoran i videćete koliko roditelja drži telefon da dete gleda crtani dok jede“, ukazao je on.

Kako kaže važno je da roditelji daju primer deci i da provode sa njima vreme, čak i na internetu i da se on kvalitetno koristi.

„Važno je da roditelji šetaju sa decom kroz onlajn svet, ne samo zbog rizika, već zbog sistema vrednosti“, zaključio je Radunović.

Zavisnost od korišćenja interneta i društvenih mreža sve je češća i u Srbiji. Dok naši stručnjaci upozoravaju na opasnost od prekomernog provođenja vremena u onlajn prostoru, zdravstvene službe u Kini ustanovile su da je šest sati neprekidnog korišćenja interneta granica posle koje neko može biti klasifikovan kao zavisnik i upućen na lečenje.