Zemljište sve lošijeg kvaliteta, od 2000. u Srbiji šteta od suša veća od pet milijardi evra

Svakog 17. juna, obeležava se Svetski dan borbe protiv dezertifikacije i suše. Na današnji datum, koji je utvrdila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1994. godine, svi treba da se podsetimo koliko je važno očuvanje plodnog i zdravog zemljišta.

Problem osiromašenja tla i krčenja šuma je globalne prirode. Zato je važna međunarodna saradnja, jer posledice neodgovornosti i neodrživog korišćenja prirodnih resursa u smislu preopterećenosti tla, mogu imati mnogo šire efekte nego što se pretpostavlja.

Šta treba da znamo o degradaciji zemljišta?

Migracije – Isušivanje zemljišta je pretnja za opstanak ljudske zajednice jer utiče na osnovna sredstva za život, na pijaću vodu, hranu i životni prostor. Zbog osiromašenog zemljišta i suša, milioni ljudi postaju ekološki migranti jer su prinuđeni na selidbu zbog opstanka koji zavisi od plodnog tla.

Milijarde ljudi i hleb nasušni – Kako svetska populacija postaje brojnija i urbanija, sve je veća potražnja za zemljom kao resursom, koja će obezbediti hranu, hranu za životinje i sirovinu za brojne proizvode potrošačkog društva.

U međuvremenu, kvalitet i produktivnost postojećeg obradivog zemljišta opadaju. Do 2030. godine za proizvodnju hrane biće potrebno dodatnih 300 miliona hektara zemlje, u slučaju da se nastavi sa dosadašnjim neodrživim konceptom korišćenja tla, sečom šuma, neodgovornom poljoprivrednom praksom i rastom populacije.

Ekološka stopa – Potrebe svakog čoveka na planeti, uključujući energiju, hranu i vodu, mogu se prikazati površinom zemljišta koje mu omogućava način života koji vodi. Ta površina je nazvana ekološkom stopom i razlikuje se po državama. Tako na primer, za uobičajene životne potrebe jednog stanovnika SAD godišnje, treba 8,1 hektara zemlje, Etiopije jedan hektar, a jednog stanovnika Srbije tri hektara.

Poražavajući procenti – Danas je više od dve milijarde hektara nekada produktivnog zemljišta degradirano. Preko 70 odsto ekosistema je doživelo značajne promene, a do 2050. godine to bi se moglo dogoditi u čak 90 odsto ekosistema.

Moda – Na kvalitet zemljišta poseban uticaj imaju klimatske promene. Proizvodnja odeće i obuće uzrok je osam odsto globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte, a predviđa se da će do 2030. porasti za gotovo 50 odsto. Četvrtina emisija gasova sa efektom staklene bašte potiče od poljoprivrede, šumarstva i druge upotrebe zemljišta.

Oluje, pesak i erozija – Peščane oluje su prirodni fenomen, ali na njihove karakteristike i učestalost utiču način upravljanja zemljištem, erozija uslovljena čovekovom aktivnošću i klimatske promene. Oluje mogu uticati na zdravlje ljudi i životinja. Globalno, 334 miliona ljudi i 14 procenata dece ima simptome astme. Uz to, peščane oluje su prenosioci brojnih patogena.

Od 2000. u Srbiji šteta od suša veća od pet milijardi evra

Ministarstvo zaštite životne sredine danas je saopštilo da su od 2000. suše u Srbiji pričinile štetu veću od pet milijardi evra.

Ministarstvo navodi da je započelo izradu Nacrta nacionalnog akcionog programa za borbu protiv dezertifikacije i degradacije zemljišta i ublažavanja posledica suša radi očuvanja zemljišta kao najdragocenijeg resursa.

Ovim dokumentom, kažu u Ministarstvu, biće utvrđene praktične mere neophodne za borbu protiv dezertifikacije, kao i neophodne uloge i aktivnosti vlade, lokalnih zajednica i korisnika zemljišta.

Ministarstvo navodi da u kontinuitetu realizuje aktivnosti, kako bi plodno zemljište kao neobnovljiv resurs očuvali i za buduće generacije i dodaje da i ove godine stavlja u fokus javnosti borbu protiv pojava koje u velikoj meri degradiraju zemljište, prirodne resurse i ugrožavaju biodiverzitet.

Ovogodišnje obeležavanje Svetskog dana borbe protiv dezertifikacije i suše UN su posvetile uticaju porasta svetske proizvodnje i široke potrošnje na zemljište.

Svetski dan borbe protiv dezertifikacije i suše svake godine posvećen je drugoj temi, a ove godine slogan Food.Feed.Fibre. ukazuje na uticaj proizvodnje hrane i modne industrije na zemljište.

Ideja je potekla od Irfana Misvarija koji je ukazao na uticaj modne industrije na zemljište i vodu u indonežanskoj provinciji Zapadna Java.

U ovoj oblasti koja se tokom sušne sezone pretvara u sušno područje, u uzgoju pamuka preko stotinu tekstilnih i modnih kompanija iskoristi više od 2.500 litara vode za proizvodnju jedne majice.

Ministarstvo se ovogodišnjom manifestacijom pridružuje pozivu UN da svojim svakodnevnim ličnim izborima, promenom navika u ishrani, odevanju i životom u harmoniji s prirodom, doprinesemo očuvanju i obnavljanju zemljišta, očuvanju biodiverziteta i ublažavanju posledica klimatskih promena.

Svetski dan borbe protiv dezertifikacije i suše ustanovile su UN kako bi ukazale na neophodnost zajedničkog globalnog odgovora na destruktivne posledice procesa dezertifikacije i suše koje su na delu širom sveta.

Danas je više od dve milijarde hektara nekadašnjeg plodnog zemljišta degradirano, a preko 70 posto prirodnih ekosistema izmenjeno.

Rast svetske populacije, sve veći obim proizvodnje stočne hrane i proizvodnje jeftine brzo potrošne odeće imaju veliki negativni uticaj na zemljište, ali i na stanje ekosistema i biodiverziteta.

Procenjuje se da će do 2030. godine za proizvodnju hrane biti odvojeno dodatnih 300 miliona hektara zemljišta, dok će 35 odsto više plodnog zemljišta biti korišćeno za potrebe modne industrije.

Ovakav trend uticaće i na klimatske promene, s obzirom da četvrtina emisije gasova sa efektom staklene bašte dolazi od poljoprivrede, šumarstva i drugih vidova korišćenja zemljišta, dok proizvodnja odeće i obuće uzrokuje osam odsto emisije gasova sa efektom staklene bašte, sa procenom da je moguće da do 2050 godine ovaj procenat naraste i do 50 odsto.

Ministarstvo navodi da dezertifikacija zemljišta sa kojom se suočavaju skoro sve zemlje sveta, podrazumeva degradaciju zemljišta sa smanjenjem, odnosno gubitkom biološke i ekonomske produktivnosti.

Uzroci dezertifikacije zemljišta su brojni, ali uglavnom su posledica ljudskih aktivnosti, kao što su promena namene korišćenja zemljišta, nekontrolisana seča šuma, nekontrolisana urbanizacija, neadekvatni tretman obradivog zemljišta, a neposredni uzrok su i klimatske promene, različite forme erozije zemljišta, poplave…

Procesi degradacije zemljišta manifestuju se na različite načine, od smanjenja prinosa useva, do smanjenja produktivnosti ekosistema i gubitka biodiverziteta.

Srbija je od 2007. godine potpisnica „Konvencije Ujedinjenih nacija o borbi protiv dezertifikacije u zemljama sa teškom sušom i/ili dezertifikacijom, posebno u Africi“.