vrat, štitna žlezda Foto: Pixabay
Srbija

Žene češće imaju poremećaj štitne žlezde, kod muškaraca veće šanse da čvorovi budu maligni

Izvor: 
RTV/RTS Ned, 23/01/2022 - 11:20














Štitna (štitasta) ili tiroidna žlezda se nalazi u vratnom delu i luči hormone tiroksin i tironin, koji regulišu metabolizam svih ostalih tkiva. U Srbiji svaka druga osoba ima neku vrstu problema sa njom. Kod žena se bolest javlja osam puta češće, dok su kod muškaraca veće šanse da čvorovi budu maligni. O problemima i lečenju štitaste žlezde govorio je za RTS primarijus dr Dejan Ilinčić, subspecijalista endokrine hirurgije.

Brz i nepravilan način života dovodi do poremećaja rada štitne žlezde. Ipak, veliki broj pacijenata nema nikakve simptome, čak iako su maligni tumori u pitanju. U Srbiji svaka druga osoba ima neku vrstu problema sa njom.

Kovid infekcija je virusna infekcija i svaki virus preplavi organizam i pogađa sve ćelije u organizmu, između ostalog i ćelije štitaste žlezde. Međutim, ovaj virus prvenstveno pogađa pluća i srce, mada su opisani i slučajevi da se posle preležane kovid infekcije javlja i gubitak funkcije štitaste žlezde, usporavanje njene funkcije, ali veoma retko, navodi gost Jutarnjeg programa, primarijus dr Dejan Ilinčić.

Simptomi poremećaja rada štitaste žlezde često izostaju, ali poremećen rad štitaste žlezde može ići u dva pravca, u pojačanu proizvodnju hormona i smanjeno stvaranje hormona i njen smanjeni rad, napominje doktor.

„Hormoni štitaste žlezde utiču na ćelijski metabolizam tako da kod pojačanog rada simptomi su vezani za ubrzan ćelijski metabolizam, pojačano znojenje, gubitak telesne težine, nesanica, uznemirenost, ubrzan rad i preskakanje srca. Dok kod smanjenog rada i smanjene proizvodnje hormona dolazi do dobijanja na telesnoj težini, pospanosti, tromosti, anergičnosti... Sve su to nespecifični simptomi koji se mogu javiti i kod drugih stanja“, napominje gost Jutarnjeg programa.

Od poremećaja koji izazivaju smanjeni rad štitaste žlezde najčešće su u pitanju autoimuni poremećaji i vezani su samo za njen rad. Najčešće je u pitanju Hašimoto tiroiditis koji dovodi do laganog ispadanja ćelija štitaste žlezde iz funkcije i smanjenog stvaranja hormona.

Ukoliko dođe do pojave čvorova u štitastoj žlezdi, zbog sumnje u prirodu tih čvorova rade se hirurške intervencije biopsije ili pak otklanjanja dela ili cele štitaste žlezde. Žlezda se uklanja i u slučajevima kada farmakološkom terapijom nije moguće regulisati njen ubrzani rad.

„Žene češće imaju problema sa pojavom čvorova na štitastoj žlezdi, međutim oni su uglavnom benigni, ali kod muškaraca, mada se ređe javljaju, češće su maligni“, napominje primarijus dr Ilinčić.

Pre desetak godina u operativnom tretmanu štitaste žlezde počelo se sa korišćenjem minimalno invanzivne hirurške tehnike koja se obavlja uz lokalnu anesteziju, a posle dva sata pacijent može da ide kući.

Pošto su simptomi poremećaja rada štitaste žlezde nespecifični, primarijus dr Dejan Ilinčić napominje da je jedini način da na vreme uočimo problem redovna kontrola hormona štitne žlezde i ultrazvučno snimanje, bar jednom godišnje.

 








Marketing



Najnovije vesti