Facebook chat kafica sa studentkinjom iz Vojlovice
Podeli vest:
Svima dobro poznata violinistkinja iz orkestra Slovačkog prosvetnog društva Đetvan iz Vojlovice, osamnaestogodišnja Ivana Ivanjič, otišla je u Slovačku. Svoj talenat upravo usavršava na Visokoj školi muzičke umetnosti u Bratislavi. Ivana je bila aktivna u ovom društvu ali i u crkvi, kao veroučiteljica, ali od septembra ove godine sve je ostavila za sobom i otišla za svojim ciljem. S obzirom da je daleko, dogovorile smo se da popijemo kaficu putem facebook-a, kao i da saznamo kako tamo napreduje.
Kako si dospela na ovu Visoku školu?
Imala sam želju, već nekoliko godina pre, da studiram u Bratislavi, jer je to dobra šansa za mlade ljude kako bi napredovali u životu. Putem interneta sam se informisala kada je prijemni i šte je sve potrebno da pripremim za ovaj ispit. Nije to bio uopšte lak zadatak za mene. Bilo je potrebno da odsviram program od 45 minuta. Dugo sam se pripremala, imala sam veliki stres ali na kraju je sve dobro završeno i ja sam uspela da se upišem na VŠMU.
Iako si na početku studiranja, verujem da već imaš neke planove?
Moji planovi su da položim najpre sve ispite (smeh) ali onako dugogodišnji planovi su mi, da usavršim kvalitet mog sviranja a kasnije da se zaposlim u nekom orkestru. To je posao kojim bih želea da se bavim u budućnosti.
Da li je to to što si želela?
Jeste, upisala sam ono o čemu sam sanjala, ne bi mogla da predstavim sebe na nekom drugom fakultetu ili na drugom poslu.
Kako finansiraš studiranje? Da li si dobila stipendiju koju dodeljuje naša država?
Stipendiju, na žalost nisam dobila i jako mi je žao. Mislim da je to velika finansijska podrška kako studentu tako i roditeljima. Dobra strana studiranja u Slovačkoj je mogućnost zapošljavanja preko studenstke zadruge, a tu možemo da zaradimo za sve naše potrebe, kao na primer šoping.
Svaki početak je težak, a kakav je bio tvoj na fakultetu u novoj državi, novoj sredini?
Početak, kao i svaki početak nije bio lak. Imala sam veliki strah, da li ću se dobro prilagoditi, da li ću ispunjavati kriterija škole, kad je reč o sviranju, ali kako vreme prolazi sve sam sigurnija, da je ova škola savršena za mene. Imam ovde super drugare i mislim da smo stvorili prelep kolegijalni odnos i da smo podrška jedni drugima.
Kako izgledaju tvoji dani?
Svaki dan je za mene drugačiji. Uglavnom, moram da ustajem u 6 sati ujutru, u školi sam već od 7 sati. Posle toga vežbam, imam predavanja, izmedju toga popijem kaficu ili ručam sa drugaricama, onda još vežbam, a u internat idem tek u 20h. U slobodno vreme najčešće sa drugaricama idem u centar, na kaficu, u karaoke bar ili u diskoteku. Sada je postavljen božićni trg u Bratislavi, obožavam da obilazim taj deo grada, jer se tamo, već od početka decembra oseća onaj božićni duh.
Koliko dnevno moraš da vežbaš sviranje, kako bi savladala gradivo?
Moram da vežbam najmanje pet sati dnevno, pored toga još imam učenje, tako da je obaveza puno, ali kada dobro isplaniram vreme imam ga za sve.
Da li postoje neki projekti, sekcije u koje moraš da budeš uključena u okviru školovanja?
Već sam bila uključena u dva projekta u školi. Prvi je bio projekat moderne muzike, gde sam sa orkestrom svirala kompozicije svojih kolega iz škole i to je bilo jedno predivno iskustvo, jer još do sada nisam svirala modernu muziku. Drugi projekat je bio takav, da su nas posetili profesori iz Norveške i predstavljali nam njihove kompozitore i to je bila mogućnost da osvojimo stipendiju na jedan semestar studija u Norveškoj. Ali ja sam ovo ostavila za kasnije.
S obzirom da se nisi školovala na Slovačkom jeziku, kako si savladala književni jezik?
Mislila sam da će mi biti teško što se tiče jezika, da neću razumeti i da neću znati pravilno da izgovaram neke reči. Prve dve nedelje je tako i biolo, ali navikla sam i super mi to ide. Svi su iznenadjeni što znam tako dobro Slovački. Još moram da popravim pisanje, ali ide dobrim smerom i ja sam zadovoljna.
Šta ti se najviše svidja u Bratislavi?
Bratislava je najlepša kada sup raznici. Svaka ulica, tramvaj, autobusi su ukrašeni, iz svakog kafića se čuje božićna muzika, ljudi nose božićne kape i uši irvasa, stvarno se oseća da su nam tu praznici i da možemo da uživamo u toj atmosferi.
Najviše ti nedostaje….?
Naravno, mamina sarma. Moram priznati da mi od svega najviše nedostaje društvo „Detvan‟. Sa porodicom i društvom se čujem skoro svaki dan putem interneta, ali ta porodična atmosfera koju imamo u Detvanu mi stvarno nedostaje, jer sam navikla još od malena da idem u kulturno umetničko društvo. Bila sam veoma srećna kada sam čula, da će Detvanovci doći u Bratislavu. Bila su to predivna dva dana koje smo proveli zajedno, ali bio je to čudan osećaj, jer sam ovog puta bila ja domaćin.
Kaficu bi u ovom momentu popila sa…..?
Sada bi najviše želela da popijem kafu sa mojom najboljom drugaricom Sandrom.
Koje jelo si zavolela?
U Slovačkoj najradije jedem sir. U svakom restoranu ga ima u izobilju. Najčešće jedem u menzi, ali tamo nema tako veliki izbor jela. Uglavnom imaju piletinu na razne načine i pohovani kačkavalj. Moji roditelji se šale zbog toga, kažu da ću se vratiti kući kao pile, jer samo to jedem.
Da li bi posavetovala nekome da ide na studije u Slovačku ili uopšteno u inostranstvo?
Ja bi svakome savetovala da razmisli o studiranju u inostranstvu. Ovde je drugačiji život kao kod kuće, tu se osamostališ, osećaš se kao odrastao čovek. U Slovačkoj je sasvim drugačiji sistem studiranja i svi moji drugovi iz Srbije, koji ovde studiraju su zadovoljni uslovima života, tako se i ja osećam. Jezik se jako brzo popravi, ulepša i mislim da to uopšte nije problem. Profesori su izvanredni, uopšte neprave razliku izmedju slovačkih i stranih studenata. Tolerantni su i uvek izlaze u susret.
Tvoje mesto za vežbanje, odmor i učenje….
Učim u školi, gde i vežbam, a najveći mir imam u sobi sa mojim cimerkama iz Kovačice i Padine. Nas tri smo jedna mala porodica.
Podeli vest:
