Dalekovod Foto: pixabay
Svet

Cene gasa opet rastu, Evropa u strahu od kolapsa energetskog sistema i restrikcija – kakva su predviđanja za zimu

Izvor: 
Euronews Srbija Čet, 16/12/2021 - 17:15














Cene gasa opet su u zaletu, a ovaj energent je ponovo dostigao vrednost od 1.400 dolara po kubnom metru, što je najveća vrednost od oktobra. Evropa je u strahu od kolapsa energetskog sistema i restrikcija, a svaka država pokušava na svoj način da se izbori sa energetskom krizom i sve većim troškovima za struju. Stručnjaci ne očekuju da bi situacija mogla uskoro da se stabilizuje i ukazuju da nas čekaju veliki izazovi, ako zima bude jaka.

U prethodna dva meseca, isporuke ruskog gasa u zemlje Evropske unije smanjene su za 25 odsto u odnosu na isti period prošle godine, navodi se u dokumentu Evropske komisije u koji je uvid imala agencija Rojters. Neizvesna je i budućnost Severnog toka 2, pošto je Nemačka suspendovala sertifikaciju tog gasovoda. Evropska komisija planira uspostavljanje sistema po kojem će članice Unije zajednički kupovati gas i formirati strateške rezerve tog energenta, ali to je dogovor koji bi se mogao realizovati tek sledeće zime, dok će za ovu sezonu svi morati da potraže drugačije i brže rešenje.

Međunarodni monetarni fond upozorava da se mogu očekivati nova poskupljenja tokom grejne sezone, a da bi do stabilizacije moglo doći tek na proleće.

“Za sada, čak i kratkoročno, tokom nekoliko zimskih meseci cene energije će biti visoke, očekujemo da će ponovo početi da padaju do kraja prvog i tokom drugog kvartala naredne godine. Veliki je rizik ako bude jaka zima koja bi mogla da dovede do mnogo većih prekida struje i koji bi imali mnogo veći uticaj u svetu”, rekla je glavna ekonomistkinja MMF-a, Gita Gopinat u intervjuu za agenciju Frans pres.

Ona je istakla da bi najgori scenario bio da imamo posebno hladnu zimu u severnoj hemisferi sa rastom tražnje energije, a uz to da se paralelno ostane nerešen problem sa poremećajima u lancima proizvodnje.

Prema prognozama stručnjaka Saksa banke, vrlo je izvesno da će ova kriza biti nalik onoj iz 1973. godine, a oni predviđaju da bi mogla biti i gora. Direktor za investicije Sakso Banke Stin Jakobsen je nedavno izjavio da veruje kako ćemo ove zime svedočiti vrhuncu energetske krize.

"Nisam meteorolog, naravno, ali posmatrajući dugoročne prognoze onda postoji velika verovatnoća da će zima biti veoma hladna. U tom slučaju će cene prirodnog gasa, nafte i tečnog prirodnog gasa početi da rastu, jer su zalihe veoma male. Ovo je neka vrsta idealne oluje. Odnosno, nivoi zaliha su niski, vreme je hladno i cene su zato visoke. Dokle one mogu da odu? Naravno, samo još više. Ne bih se iznenadio ako cena nafte bude iznad 100 dolara za barel već u prvom kvartalu 2022. godine", istakao je Jakobsen.

On je rekao da bismo ove zime mogli doći u situaciju u kojoj nismo bili od 1973. godine, kada je naftna kriza pogodila pre svega zapadne zemlje, a nakon njih i ostatak sveta, nakon što su države članice OAPEC donele odluku o embargu na izvoz nafte u SAD, Britaniju, Kanadu, Holandiju i Japan, zbog toga što su smatrale da vlade tih zemalja podržavaju Izrael u Jomkipurskom ratu. Embargo, koji je kasnije proširen na Portugaliju, Rodeziju i Južnu Afriku, potrajao je do marta 1974. i imao dalekosežne posledice po svetsku ekonomiju, pre svega zbog toga što se cena nafte popela sa dotadašnjih 3 na 12 dolara po barelu, pa je, s obzirom da se svetska ekonomija temeljila na nafti, dovela do poremećaja u snabdevanjui i svim drugim granama ekonomije.

Šta bi moglo biti rešenje problema?

Energetska kriza i modeli za njeno rešavanje u budućnosti glavna su tema poslednjih meseci, a svi traže načine da se buduće krize preduprede. Francuski predsednik Emanuel Makron i mađarski zvaničnici dele isti stav o potrebi većeg korišćenja nuklearne energije u Evropskoj uniji. Francuska čak 70 odsto električne energije dobija iz nuklearnih izvora. Makron poručuje da je cilj te zemlje da oslobodi ekonomiju zavisnosti od ugljenika i očuva suverenitet, time što će biti manje zavisna od uvoza gasa. Mađarski premijer Viktor Orban ocenjuje da nema autonomije bez sopstvenih energetskih kapaciteta, odnosno, kako je precizirao, bez nukelarne energije.

Zbog astronomskih cena gasa i nedovoljnih količina ovog energenta u evropskim skladištima neke zemlje EU, uključujući Španiju, Grčku i Rumuniju, založile su se za zajedničku kupovinu tog enregenta, navodeći da bi taj potez pomogao da se povećaju zalihe, koje bi mogle da se koriste u vanrednoj situaciji velike nestašice. Nisu, međutim, sve članice EU za zajedničku nabavku gasa.

Zamenica španskog premijera Tereza Ribera rekla je novinarima da bi zajednička, a ne pojedinačna kupovina mogla da pomogne da se obezbede povoljniji uslovi kupovine na globalnim tržištima. Ova inicijativa bi, međutim, mogla da se suoči sa višemesečnim pregovorima između Evropskog parlamenta i zemalja članica EU, koje moraju da odobre pravila, a koje nisu saglasne sa ulogom gasa u energetskoj tranziciji.

Ovaj predlog iziskuje okončanje dugoročnih ugovora pojedinačnih zemalja o fosilnom gasu do 2050. godine, što je datum do kojeg se EU obavezala da će dostići neto nultu emisiju gasova s efektom staklene bašte. Fosilni gas obezbeđuje, otprilike, četvrtinu energije u EU, od čega se 90 procenata uvozi.

U Španiji pokrenuli ugašenu elektranu na ugalj, Francuzi zatvorili nuklearku

Evropska i svetska javnost od oktobra se suočava sa nizom problema vezanim za stabilno snabdevanje energijom. Struja je tada u više navrata nestajala u Libanu, uvedene su restrikcije u Indiji i na severu Kine, proizvodnja iz hidroelektrana je u Južnoj Americi pala za čak 90 odsto. Albanija je na kratko uvela vanredno stanje, a Severna Makedonija je proglasila energetsku krizu.

Koliko je situacija u pojedinim državama postala ozbiljna svedoči i podatak da je zbog veće potražnje za električnom energijom, i sve manje raspoloživih energenata, španska kompanija "Endesa" odlučila da pokrene elektranu na ugalj koju je ugasila u julu ove godine. Rast cena se poklopio sa remontom 3 od 5 nuklearnih elektrana i padom proizvodnje struje iz hidroelektrana usled malih padavina, preneo je Tanjug.

U oktobru su referentne britanske veleprodajne cene gasa dostigle rekordne vrednosti i bile su za oko 500 odsto više nego u januaru, jer je globalna potražnja za gasom skočila sa oporavkom ekonomija od pandemije. Cene su od tada pale, ali su i dalje za više od 300 procenata više nego na početku godine. Prema procenama Ofgama, britanskog energetskog regulatora, očekuje se da će cene ostati na visokom nivou ove zime, jer su zalihe gasa i snabdevanje Evrope ruskim gasom manje nego prethodnih godina.

"Veliki skok cena u Velikoj Britaniji prošlog meseca primorao je neke kompanije da smanje proizvodnju i zatraže državnu pomoć, što je predznak onoga što bi moglo da se dogodi i ostalim državama širom Evrope, baš u vreme kada se bori sa ponovnim izbijanjem koronavirusa. Za domaćinstva, to bi moglo značiti da se od njih traži da koriste manje energije ili čak da planiraju restrikcije", piše Blumberg.

Navode da se ograničenja pooštravaju u nekim zemljama, dok su kućni budžeti pritisnuti naglom inflacijom. Povrh toga, kako piše Blumberg, hladno vreme može značiti da se svetla gase. Povratak na blokadu kao u Austriji pomogao bi da se obuzda potražnja za električnom energijom, iako malo vlada to želi da uradi.

Blumberg navodi i da je Francuska, druga najveća evropska ekonomija, posebno ugrožena i da predstojeća zima izaziva zabrinutost nacionalnog mrežnog operatera. Raspoloživost u nuklearnim elektranama, koje su oslonac francuskog elektroenergetskog sistema, je niska nakon što je pandemija odložila remont nekih reaktora, navodi se u izveštaju od 22. novembra.

Francuski energetski gigant EDF saopštio je danas da je otkrio kvarove na cevima u bezbednosnom sistemu nuklearne elektrane Sivo i da će zatvoriti još jedan pogon, jer koristi istu vrstu reaktora, prenosi Rojters.

EDF je zaustavio jedan reaktor u nuklearki Sivo radi rutinske desetogodišnje kontrole u avgustu, a u novembru je iz prevetivnih razloga zatvorio i drugi reaktor u toj elektrani, najavljujući tada ponovno puštanje u rad 24. decembra. Nuklearna energija učestvuje sa više od 70 posto u francuskom energetskom miksu.

Poljski premijer Mateuš Moravjecki je nedavno najavio da će Poljska smanjiti poreze na benzin, gas i struju i obezbediti novčanu pomoć domaćinstvima u okviru programa vrednog 2,4 milijarde dolara. Porez na dodatu vrednost (PDV) na gas biće umanjen od januara do marta na 8,0 odsto sa sadašnjih 23, a PDV na električnu energiju će u prva tri meseca 2022. godine iznositi 5,0 odsto umesto 23. Norveška vlada želi građanima da olakša teret sve većih računa za struju. Domaćinstva koja dobiju izrazito visoke račune za električnu energiju će, kako prenose agencije, dobiti vladinu pomoć tako što će im država platiti polovinu od onoga što prelazi graničnu cenu od 7,8 centi po kilovatu.

Koliko će Srbiju koštati "energetski kolaps"?

Činilo se da će Srbija biti pošteđena udara energetske krize u Evropi, jer je od Rusije dobila povoljniju cenu gasa od 270 dolara za 1.000 kubnih metara i obezbedila sigurno snabdevanje tokom zime, ali je u našoj zemlji do "energetskog kolapsa", kako je izjavio predsednik Aleksandar Vučić došlo zbog problema u Termo-elektrani "Nikola Tesla" u Obrenovcu, koja je zbog korišćenja lošeg uglja praktično stala sa proizvodnjom struje. Zbog toga je Srbija bila prinuđena da uvozi električnu energiju po visokim cenama na psot tržištu.

Stručnjak za energetiku u Deloitte, Željko Marković je za Euronews Srbija izjavio da nije teško izračunati koliko Srbiju košta interventni uvoz struje i kaže da će taj ceh biti između 10 i 15 miliona evra po danu.

"Već nekoliko dana uvozimo po 1.400 i do 2.000 megavat sati po satu, a pošto kupujemo na spot tržištu, cene su iznad 300 evra po megavat satu. Kada to stavite na papir dolazite negde do sume od 10 do 15 miliona evra po danu", objašnjava Marković.

Ako se do ponedeljka zadrži ovaj tempo uvoza struje i ovolike cene i bude se trošila ta količina, ceh bi mogao da skoči na više od 75 miliona evra, za samo jednu nedelju.

Povodom energetske krize u Evropi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, prema saznanjima Euronews Srbija, za sutra je sazvao sastanak sa članovima Vlade i šefovima energetskog sektora.

 








Marketing



Najnovije vesti