Majmunske boginje i u Kanadi, Australiji, Italiji, Nemačkoj, Španiji, Švedskoj…

Kanadska državna zdravstvena agencija potvrdila je u četvrtak dva slučaja infekcije majmunskih boginja, nakon što su vlasti provincije Kvebek saopštile da istražuju 17 sumnjivih slučajeva.

Nekoliko država, među kojima su Portugalija, Velika Britanija i Španija, prijavile su nedavno slučajeve majmunskih boginja, dok je u sredu u američkom Masačusetsu potvrđeno da je od ovog virusa oboleo muškarac koji je nedavno putovao upravo u kanadski Kvebek, preneo je Rojters.

„Provincija Kvebek je obaveštena da su dva uzorka koja su ispitana u Nacionalnoj mikrobiološkoj laboratoriji bila pozitivna na majmunske boginje. Ovo su prva dva potvrđena slučaja u Kanadi“, saopštila je Zdravstvena agencija Kanade, dodavši da ta zemlja nikada pre nije imala slučajeve ovih boginja.

Majmunske boginje, koje su uglavnom beležene dosad u zapadnoj i centralnoj Africi, su retka virusna infekcija, slična velikim boginjama, iako u blažoj formi.

Prvi put virus je registrovan u DR Kongo sedamdesetih godina prošlog veka, a broj slučajeva u zapadnoj Africi se povećao u prethodnoj deceniji.

Simptomi uključuju groznicu, glavobolje i osip po telu, koji počinje na licu i širi se na ostale delove tela.

Zdravstveni zvaničnici u Montrealu, najvećem gradu provincije Kvebek, rekli su novinarima ranije u četvrtak da postoji veza između slučaja boginja u SAD i nekoliko sumnjivih slučajeva u regionu Montreala.

Kanadske zdravstvene vlasti su rekle da američki državljanin koji je nedavno putovao u Kanadu iz SAD privatnim prevozom „možda je bio inficiran pre ili za vreme“ njegove posete Montrealu.

Majmunske boginje i u Australiji, Italiji, Švedskoj…

Slučajevi majmunskih boginja su se do juče ispitivali u SAD, Kanadi, a od danas i u Australiji, Francuskoj, Italiji i Švedskoj, preneo je BBC.

Prvi slučaj ovog virusa zabeležen je 7. maja u Velikoj Britaniji, a sada se širi svetom.

Švedske vlasti kažu da nisu sigurne kako je bolesnik zakačio virus, a što se tiče Italije, navodi se da je zaraženi nedavno boravio na Kanarskim ostrvima.

U Portugaliji je potvrđeno pet slučajeva, a u Španiji sedam.

Zasad nema vakcine protiv majmunskih boginja u Evropi, a navodno, španske vlasti su naručile hiljadu vakcina protiv velikih boginja kako bi se izborili sa potencijalnom epidemijom, prema pisanju španskog dnevnika „El Pais“.

Majmunske boginje pripadaju porodici virusa u kojoj su i velike boginje.

Kada je reč o bolesniku iz Masačusetsa, on je hospitalizovan i nalazi se u „dobrom stanju“, a ne predstavlja pretnju po javno zdravlje.

Prema britanskom javnom zdravlju, majmunske boginje su retka virusna bolest koja je uglavnom blaga i od koje se većina ljudi oporavi posle nekoliko nedelja.

Virus se ne prenosi baš tako lako među ljudima i rizik od epidemije je nizak.

Prvi pacijent koji je dobio majmunske boginje 7. maja je putovao u Nigeriju, gde se veruje da je inficiran, pre nego što se vratio u Englesku.

Sada već ima devet potvrđenih slučaja u Britaniji.

U Švedskoj je potvrđen slučaj boginja, takođe jedan i u Italiji, dok se za jedan slučaj u Francuskoj sumnja da su u pitanju majmunske boginje.

Prema podacima na sajtu Svetske zdravstvene organizacije, smrtnost od majmunskih boginja je, od prvog slučaja otkrivenog početkom sedamdesetih u DR Kongu, bila između nula i 11 odsto, a u poslednje vreme varira između tri i šest odsto.

Prvi slučaj majmunskih boginja u Nemačkoj, 14 novih u Španiji

U Nemačkoj je otkriven prvi slučaj majmunskih boginja, a Španija je prijavila 14 novih potvrđenih slučajeva, saopštile su danas zdravstvene vlasti ovih zemalja.

„Institut za mikrobiologiju nemačkih oružanih snaga u Minhenu je danas potvrdio prvi slučaj majmunskih boginja u Nemačkoj, a u pitanju je pacijent sa karakterističnim lezijama na koži“, navodi se u saopštenju te službe, prenosi Rojters.

Nemački ministar zdravlja Karl Lauterbah izjavio je da „na osnovu dostupnih informacija pretpostavlja da se virus nije tako lako prenosio i da bi se epidemija mogla obuzdati, ako zdravstvene vlasti reaguju brzo“, prenosi britanska agencija.

„Sada ćemo detaljnije analizirati virus i ispitati da li postoji zaraznija varijanta“, dodao je on.

Kako je preneo BBC, slučajevi majmunskih boginja danas su registrovani i u Australiji, Francuskoj, Italiji i Švedskoj.

Majmunske boginje su najčešće blaga virusna infekcija, a uobičajeni simptomi su groznica, glavobolja i osip na koži.

Dr Maris: Nema razloga za paniku zbog novih boginja

Epidemiološkinja dr Slavica Maris kaže da nema razloga za paniku zbog pojave majmunskih boginja, iako su Evropa i Amerika u pripravnosti nakon otkrivanja novih slučajeva ove bolesti.

„Majmunske boginje su virusna zoonoza, što znači da se bolest prenosi sa životinje na čoveka. Ova bolest je endemska za Centralnu i Zapadnu Afriku, predele sa vlažnim tropskim šumama. Redovno je prisutna u tim područjima, a povremeno se „izvozi“ i u druge zemlje kao što su Sjedinjene Američke Države, zemlje Evrope, Kanadu“, rekla je doktorka Maris u „Uranku“ K1 televizije.

Epidemiološkinja kaže da majmunske boginje nisu novo obolenje i dodaje:

„Prvi put su registrovane 1958. godine kod majmuna koji su se koristili u istraživačke svrhe za proizvodnju polio vakcine. Prvi slučaj kod ljudi zabeležen je 1970. u Kongu kod deteta. Po kliničkoj slici slične su velikim boginjama, ali imaju blaži tok i manje su opasne.“

Dr Maris objašnjava da postoje dve faze bolesti – prve, takozvana invazija koja traje do pet dana i kada osoba ima povišenu temperaturu, groznicu, intenzivnu glavobolju, uvećane limfne žlezde, bolove u krstima i mišićima, i druga, tokom koje dolazi do, kako kaže, erupcije kože i nastaje osip, koji se najčešće pojavljuje od prvog do trećeg dana od početka bolesti.

„Osip se najčešće javlja na licu, u 95 odsto slučajeva. Potom i na esktremitetima, bukalnoj sluznici, konjuktivama, često i na dlanovima i tabanima, genitalijama. Ospa ima sve stadijume kao i kod drugih boginja: crvenilo u nivou kože, tzv. makule i papule iznad nivoa kože, koje su na dodir tvrde, kao i vezikule – mehurići ispunjeni bistrom tečnošću i pustule ispunjene žućkastom tečnošću, koja je slična gnoju. U krajnjem stadijumu nastaju kruste koje vremenom otpadaju, kaže doktorka.

Ona je istakla da zbog nespecifičnih simptoma u prvoj fazi bolesti ne možemo znati da je reč o majmunskim boginjama.

Ona kaže da bolest najčešće stiže iz Afrike.

„U Nigeriji je 2020. prijavljeno 4.600 slučajeva, a dešavale su se i epidemije. Najveća je zabeležena 2017. u Nigeriji i tada su se slučajevi pojavili i u Velikoj Britaniji, Singapuru, Izraelu, kaže doktorka i dodaje da su se svi ljudi oporavili bez posledica.

Ona naglašava da u Srbiji nikada nisu zabeležene ove boginje.

Kako kaže, period inkubacije, od trenutka kada virus dospe u organizam do ispoljavanja bolesti je od pet do 21 dana.

– Virus se dobija direktnim kontaktom sa zaraženom životinjom putem telesnih tečnosti, kožnih lezija ili preko krvi. Može se dobiti i preko uginulih životinja. Ovakav kontakt najčešće imaju veterinari i ljudi koji se brinu o životinjama. Zato je savet da nikada ne dirate životinje, da ih ne mazite, ma koliko vam divne i interesantne bile. Takođe, virus se može preneti i indirektnim putem sa kontaminiranim materijalom ili predmetom, kao i putem respiratornih kapljica, ali je u takvim slučajevima potrebno imati kontakt u dužem vremenskom periodu – objasnila je epidemiolog dr Slavica Maris u „Uranku“.

Prema njenim rečima, nema univerzalnog leka.

– Bolest traje od dve do četiri nedelje i do oporavka dolazi spontano, same od sebe prođu. Kao i svaki drugi virus, tako i ova infekcija može da oslabi imuni sistem i da budemo podložniji sekundarnim infekcijama, rekla je epidemiološkinja.

Ona je dodala da je vakcina koja je korišćena za iskorenjavanje velikih boginja bila delotvorna i protiv majmunskih.

„Ta vakcina u procentu od 85 odsto štiti protiv majmunskih boginja“, zaklučila je doktorka.

Kanadska državna zdravstvena agencija potvrdila je u četvrtak dva slučaja infekcije majmunskih boginja, nakon što su vlasti provincije Kvebek saopštile da istražuju 17 sumnjivih slučajeva.