Novi izveštaji o klimi: Bez brzog reagovanja prete nam ekstremne suše, nestašice vode, bolesti…

Sever Evrope će se uskoro boriti sa poplavama i požarima, čak i sa zagrevanjem, a jug sa sušom, vrućinom u gradovima i drastičnim padom poljoprivrede, koje će ozbiljno ugroziti ekonomiju Evropske unije, prenosi najnovije istraživanje list Politiko.

To uključuje više od 100 naučnih radova, intervjua sa naučnicima iz oblasti klime i procurelog nacrta sledećeg izveštaja UN-ovog Međuvladinog odbora za klimatske promene (IPCC), studije na 4.200 stranica najnaprednijeg dosadašnjeg naučnog  ispitivanja uticaja klimatskih promena na naš svet.

Nacrt izveštaja IPCC – koji treba da bude objavljen sledeće godine – predviđa divljanje klimatskih promena, posebno u siromašnim zemljama.

Vodeći svetski naučnici o klimi upozoravaju da milijarde ljudi rizikuju hroničnu nestašicu vode, da će desetine miliona ljudi biti izloženi gladi, a mesta u blizini ekvatora doživeće neodrživu vrućinu, ukoliko se ne preduzmu koraci za izgradnju odbrane od klimatskih šokova i brzo smanjenje emisija gasova.

To što će negde drugde biti gore ne znači da je Evropa bezbedna, navodi Politiko.

Evropa nije svesna opasnosti koja je čeka

„Čitava evropska populacija još uvek nema dobro razumevanje za ovo. Oni ne znaju kako će klimatske promene lično uticati na njih“, rekao je Piers Forster, direktor međunarodnog klimatskog centra Prisli sa Univerziteta u Lidsu koji je vodeći autor u delu izveštaja IPCC.

EU procenjuje da je tokom vrućine 2003. godine umrlo oko 80.000 ljudi. Najnovija istraživanja pokazuju da će takvih leta biti uznemirujuće mnogo, piše Politiko.

List navodi da, prema naučnicima, vrućina bukvalno izluđuje.

Italijanski istraživači otkrili su snažnu vezu između psihijatrijskih hitnih slučajeva i dnevne temperature. Samoubistva su se udvostručila u Moskvi tokom toplotnog talasa 2010. U Madridu, slučajevi porodičnog nasilja i ubistava žena od strane partnera skaču kada temperatura pređe 34 stepena. Vruće noći donose klimatsku nesanicu.

Gradovi do 10 stepeni topliji od okoline

Politiko upozorava da ne pomažemo sebi, jer je veći deo Evropljana svoje domove napravio u džinovskim betonskim loncima koji koncentrišu toplotu, te da su gradovi za pet do 10 stepeni topliji od okolnih krajeva. Na jugu će, piše list, doći do najvećih porasta.

U Rimu i drugim mediteranskim gradovima vrućina će postati toliko intenzivna da tradicionalni arhitektonski sistemi koji se oslanjaju na prirodnu ventilaciju više neće funkcionisati.

List upozorava da je, takođe, Evropa sve starija i ranjivija, a starije osobe izložene su velikom riziku da umru od toplotnog stresa i toplotnog udara. Stara tela se troše toplotom, čineći ih podložnijim astmi ili kardiovaskularnim i respiratornim bolestima.

Pri nižim porastima temperature, opasnost je koncentrisana u Južnoj i Centralnoj Evropi, ali ako zagrevanje dostigne tri stepena, 200 miliona Evropljana, ne samo na jugu, već i na severu i u Velikoj Britaniji, živeće sa velikim rizikom od toplotnog stresa.

Ekstremne vrućine mogu da ubiju do 100.000 ljudi

Bez brzih promena u izgrađenom okruženju, EU kaže da bi ekstremne vrućine mogle da ubiju 95.000 Evropljana svake godine – više od 30 puta od trenutne prosečne stope.

Politiko tvrdi da je Evropi suđeno da postane vrući kontinent. Severni Evropljani suočavaju se sa manje strmim porastom temperature, ali oni moraju da počnu da razmišljaju kao južnjaci. Dobra vest za bar neke evropske poljoprivrednike je da klimatske promene mogu doneti toplije zime, duže sezone rasta i više kiše što znači da će delovi Evrope, posebno sever, proizvesti više hrane nego danas.

Za druge delove kontinenta, međutim, topliji svet predstavlja katastrofu. Više geografske širine postaće vlažne, dok će Južna Evropa presušiti.

Suša dovodi i do nestašice vode

Očekuje se da će suše biti sve češće i ekstremnije. Nacrt IPCC-a u južnoj Evropi upozorava da će više od trećine stanovništva imati manje vode nego što im je potrebno. Ako temperature porastu za tri stepena, regioni koji pate od suše u Evropi mogu se udvostruciti sa 13 na 26 procenata.

Najteže će biti pogođena područja koja se graniče sa Mediteranom, s tim što će se udeo zemljišta koji redovno doživljava sušu povećati sa 28 na 49 procenata u najekstremnijim slučajevima. Neki delovi Pirinejskog poluostrva mogli bi biti sušni svake godine više od sedam meseci.

Gubitak kiše otežaće uzgoj mnogih osnovnih useva u Južnoj Evropi, a tradicionalni usevi ići će na Sever. Prinosi pšenice u Južnoj Evropi – gde su je uzastopne civilizacije gajile hiljadama godina – padaće za 12 posto, dok će na severu rasti 5 posto.

Čak i na 1,5 stepeni zagrevanja biće gotovo nemoguće uzgajati kukuruz u većem delu Španije, Francuske, Italije i Balkana bez navodnjavanja. U kulturnoj katastrofi za Italiju, najbolji paradajz jednog dana mogao bi biti nemački.

Klimatske promene mogle bi biti kriza javnog zdravlja u budućnosti i povratka bolesti poput malarije i virusa zapadnog Nila, upozorava se u istraživanju koje je sproveo Politiko.

Sever Evrope će se uskoro boriti sa poplavama i požarima, čak i sa zagrevanjem, a jug sa sušom, vrućinom u gradovima i drastičnim padom poljoprivrede, koje će ozbiljno ugroziti ekonomiju Evropske unije, prenosi najnovije istraživanje list Politiko.