Sve više dece i mladih širom sveta oboleva od „eko-anksioznosti“

Ovo udruženje je, zajedno sa organizacijama Klima za zdravlje i Eko-Amerika, objavilo izveštaj u kome je navedeno da ekološka anksioznost može biti uzrokovana stresnim i zastrašujućim iskustvom „gledanja kako se odvijaju spori i naizgled neopozivi uticaji klimatskih promena“, uz brigu za sopstvenu budućnost, kao i budućnost svoje dece i budućih generacija.

 

 

Dok aktivnost čoveka povećava rizik od ekstremnih vremenskih prilika, uključujući vrućine, suše i poplave, a Ujedinjene nacije upozoravaju na „crveno svetlo“ za čovečanstvo, istraživanja pokazuju da deca i mladi pate od klimatske anksioznosti češće nego odrasli.

 

Najmlađi osećaju brigu, strah, ljutnju, tugu, očaj, krivicu i stid, koji fluktuiraju, a mogu da uključe i pozitivne senzacije, poput nade.

 

Psihoterapeut sa Univerziteta Bet u Velikoj Britaniji Kerolajn Hikman, koja je 2021. godine vodila globalno onlajn istraživanje o klimatskoj anksioznosti, kaže da su deca mnogo više informisana nego što njihovi roditelji misle.

 

Blizu 60 odsto ispitanika reklo je da zabrinutost zbog klimatskih promena oseća „veoma“ ili „izuzetno“, a za čak 75 procenata „budućnost je zastrašujuća“. Da je „čovečanstvo osuđeno na propast“ veruje 56 odsto ispitanih, dok 39 procenata okleva da ima decu. Više od polovine, 58 odsto, izjavilo je da vlasti izdaju njih ili buduće generacije.

 

Hikman savetuje roditelje kako da se postave ukoliko dete postavlja pitanja o klimatskim promenama.

 

Najpre saznajte, kaže, šta je naučilo o toj temi i da li na internetu čita zastrašujuće priče, a potom pohvalite dete za postavljeno „briljantno pitanje“ i recite mu: „Želim da se osećaš ponosno na ta osećanja, jer anksioznost ili brigu osećaš samo zato što ti je stalo do planete“.