Bezbedno kupanje i boravak pored vode – najčešće zablude o utapanju

Boravak na bazenu ili plaži, kao i sve vodene aktivnosti, naročito u vrelim letnjim danima, predstavljaju omiljenu zabavu odraslima i deci. Međutim, ovaj način provođenja slobodnog vremena nosi sa sobom brojne rizike, a najveći od njih je rizik od utapanja.

Iako su deca u najvećem riziku od utapanja, bilo ko se može utopiti.

Zablude o utapanju su brojne… na mnoga pitanja poput onih – Da li smo bezbedni u vodi? Znamo li kako izgleda utapanje? Mnogi od nas ne znaju tačan odgovor.

U najvećem broju slučajeva utapanje ne izgleda onako kako mislite.

Upoznajte se najčešćim zabludama o utapanju, kako biste bili što bezbedniji u vodenom okruženju!

ZABLUDA 1:“Utapanje traje dugo“

Utapanje može potrajati nekoliko minuta, ali se može dogoditi i za 30 sekundi i manje.

ZABLUDA 2: „Utapanje je bučno – osoba će vikati, prskati i privući pažnju na sebe“

Prskanje i dozivanje u pomoć je još jedna zabluda vezana za utapanje. U stvarnosti, to se retko dešava. Osoba koja se utapa će veoma teško disati, što znači da nije u stanju da pozove pomoć. Glava utopljenika će se naizmenično kretati iznad i ispod površine vode pre potpunog potapanja, što otežava disanje ili govor.

Kako prepoznati osobu u nevolji? 

•    Ruke osobe su ispružene. Kada se aktivira instinktivni odgovor na utapanje, osoba će se boriti da zadrži glavu iznad površine vode tako što će ispružiti ruke u stranu i gurati ih nadole. Ako vidite nekoga sa ispruženim rukama u stranu i licem nadole, moguće je da je u opasnosti.

•    Ako se telo osobe pomera vertikalno gore-dole, sa licem blizu ili ispod površine vode, a osoba ne udara nogama ili se ne kreće, to može biti znak utapanja.

•    Osoba ostaje bez vazduha. Ovaj znak se može teže uočiti ako ste daleko, ali ako vidite nekoga u vašoj blizini kako ima poteškoća sa disanjem, pitajte ga da li je dobro. Ukoliko ne može da odgovori, definitivno mu je potrebna pomoć.

ZABLUDA 3: „Utapanje se dešava samo pod vodom“

Utapanje može nastati u samo nekoliko centimetara vode u vašem domu. Na primer, potrebno je samo 10 sekundi da se dete potopi u kadici za kupanje.

Takođe postoje i dve vrste utapanja do kojih može doći, a da osoba čak nije ni u vodi. Ove vrste utapanja nisu tako uobičajene kao utapanje pod vodom, ali se mogu dogoditi.

Suvo utapanje: Dešava se kada neko udiše vodu kroz usta ili nos. Voda ne ulazi u pluća, ali izaziva grčenje i stezanje glasnih žica, sprečavajući vazduh, odnosno kiseonik, da dođe do pluća. Znaci suvog utapanja uključuju kašalj, gušenje i povraćanje. Trebalo bi da budu odmah uočljivi – neće se dogoditi iznenada, par dana kasnije.

Sekundarno utapanje: Komplikacija uzrokovana utapanjem u vodi. Osoba koja je spasena od utapanja može imati vodu u plućima. Tečnost u plućima može iritirati sluznicu pluća, otežati disanje i dovesti do plućnog edema. Iako je sekundarno utapanje retko i čini samo 1 do 2 procenta utapanja, važno je na vreme prepoznati znake i simptome i odmah adekvatno reagovati.

Kašalj, bol u grudima i otežano disanje su česti znaci sekundarnog utapanja. Pored navedenih simptoma može se javiti i izrazit umor i pospanost, a kod dece i promena ponašanja i raspoloženja – razdražljivost ili pad energije, što je posledica nedovoljne snabdevenosti mozga kiseonikom.

Svi ovi znaci se mogu drastično pogoršati u roku od 24 časa od prvobitnog incidenta utapanja.

Ukoliko primetite znake suvog ili sekundarnog utapanja kod deteta ili odrasle osobe, pobrinite se da ta osoba dobije adekvatnu medicinsku pomoć što je pre moguće!

ZABLUDA 4: „Vešti plivači se ne mogu utopiti“

Kako se iskusni plivači mogu utopiti?

Razloga je mnogo a najčešći su…

Nepredviđeni uslovi vode: Ukoliko plivate u prirodnim vodama, podložni ste promenama vremenskih i vodenih uslova. Struje i podvodni tokovi su moćne sile koje mogu da ponesu i najjače plivače. Uvek proverite stanje vode pre nego što uđete u jezero, reku, more, okean. Ako niste sigurni kakvi su uslovi, budite veoma oprezni prilikom ulaska i sve vreme boravka u vodi.

Pomračenje svesti u plitkoj vodi: Snažni plivači vole da pomeraju svoje granice kako bi postali bolji. Uranjanje u vodu i preplivavanje određene udaljenosti bez uzimanja vazduha, su uobičajene vežbe za vešte plivače, ali nose rizik. Nedostatak kiseonika može dovesti do pomračenja i gubitka svesti u plitkoj vodi, dok je osoba pod vodom.

Neočekivana stanja i reakcije organizma: Grčevi u nogama se mogu desiti svakome dok pliva. Ukoliko grč zadesi plivača u nezgodnom trenutku, možda neće moći da ostane iznad površine dovoljno dugo da se uhvati za nešto.

Druga neočekivana stanja, kao što je nepravilan rad srca, mogu se javiti bilo kome dok pliva.

Bez obzira koji nivo plivačkog znanja posedujete, izbegavajte da plivate sami. Ako se nešto neočekivano dogodi, tu će biti i neko ko vam može pomoći.

ZABLUDA 5: „Sve dok je spasilac u blizini, moje dete će biti bezbedno“

Spasioci su obučeni da paze na znake utapanja, spasavaju osobu u nevolji i obavljaju reanimaciju. Roditelji prirodno veruju ovim profesionalcima da će zaroniti i spasiti im dete. Međutim, imajte u vidu da spasilaca ima malo i da oni moraju da posmatraju čitavo područje, a ne samo vaše dete – njihove oči ne mogu biti svuda odjednom. Kao što znate, do utapanja može doći za nekoliko sekundi ili minuta. Odrasla osoba se može utopiti za samo 60 sekundi, a dete za samo 20 sekundi. Ako spasilac gleda u drugi deo bazena ili plaže, moglo bi biti prekasno za spasavanje plivača u nevolji.

Kada vodite svoju decu u bazen ili u prirodnu vodu, uđite s njima u vodu. Na ovaj način možete ih pažljivo posmatrati i odmah ponuditi pomoć ako se nešto desi. 

ZABLUDA 6: „Kada deca nauče da plivaju, ne trebaju im prsluci za spasavanje“

Kada je u pitanju boravak u prirodnoj vodi – bilo da je to jezero, reka, more ili okean – prsluk za spasavanje ne bi trebalo da bude opcija već obaveza. Rizici od utapanja se povećavaju na strmim obalama, na rekama ili dokovima, na mestima gde je voda brza, tamna i hladna, a spasavanje postaje mnogo izazovnije. Prsluk za spasavanje je važna mera bezbednosti jer pomaže onome ko ga nosi da pluta, obezbeđuje izolaciju u hladnoj vodi i olakšava uočavanje nekoga ko je u nevolji.

Prilikom vožnje čamcem, splavarenja ili plivanja u otvorenim vodama poput reka i jezera, odrasli i deca bi uvek trebalo da nose prsluke za spasavanje. Čamci se mogu prevrnuti i uslovi u vodi se mogu neočekivano promeniti. Prsluk za spasavanje omogućava da vi i vaša porodica bezbedno uživate u vremenu provedenom na vodi.

Zapamtite, važno je da prsluci za spasavanje budu odgovarajuće veličine i pravilno pričvršćeni!

ZABLUDA 7: „Mišići za ruke će sprečiti da se deca utope“

Neki ljudi greškom smatraju da su mišići ekvivalentni prsluku za spasavanje, ali ovo je netačno. Prsluci za spasavanje pokrivaju ceo torzo, a dizajnirani su da korisnika obrnu na leđa u vodi ukoliko se previše umori od plivanja. To znači da osoba može bezbedno da pluta i diše dok pomoć ne stigne. S druge strane, mišići mogu da obrnu onoga ko ih nosi tako da uroni licem u vodu. Dete može da nosi mišiće za ruke i da se utopi. Čak i kada vaše dete nosi ove rekvizite za plutanje, uverite se da su pod pažljivim nadzorom.

Konačno, važno je da mišići budu samo privremeno sredstvo za učenje plivanja i da dete što pre nauči kako da pliva i bez njih.

ZABLUDA 8: „Rekviziti za vodu poput dušeka će zaštitit decu“

Igračke za bazen mogu da održavaju decu na površini, ali ujedno stvaraju iluziju sigurnosti. Imajte u vidu da igračke za bazen nisu sredstva za spasavanje života. Adekvatan i pravilno postavljen prsluk za spasavanje je najbolji rekvizit za zaštitu na vodi za svakog plivača, ali nijedna od ovih stvari ne bi trebalo da se koristi umesto direktnog nadzora odrasle osobe.

ZABLUDA 9: „Alkohol i plivanje su dobra kombinacija“

Trudite se da izbegavate konzumiranje alkohola dok ste na plovilima, bilo kao vozač ili putnik!

Kod svakog petog slučaja utapanja utvrđeno je da je osoba prethodno konzumirala alkohol!

ZABLUDA 10: „Ne morate da znate da plivate ako ne živite u blizini vode“

Milioni ljudi nemaju izlaz na more. Samo zato što ne živite pored vode i nemate bazen ne znači da ne morate da naučite da plivate. Plivanje je životna veština.

ZABLUDA 11: „Deca su bezbedna u bazenu ili plitkoj vodi“

Da bi se dete utopilo dubina vode ne mora da bude velika – bebe i mala deca mogu se utopiti i u vodi dubokoj svega nekoliko centimetara! 

Skoro sva utapanja dece, uključujući i ona u plitkoj vodi, su se dogodila u odsustvu aktivnog nadzora odraslih.

ZABLUDA 12: „Uvek treba da skočite u vodu da biste nekoga spasili“

Ukoliko uočite da se neko utapa a vi se nalazite na obali, preporuka je da mu dobacite nešto kako bi mu pomogli da ostane na površini (poput koluta za spasavanje i sl.) ili da mu pružite ruku ukoliko ste blizu. Uskakanje u vodu može predstavljati rizik po vas ako vas uspaničena osoba povuče sa sobom. Ukoliko je osoba bez svesti, onda ćete svakako ući u vodu, ali znajte da čak i iskusnim plivačima može biti teško da nekoga izvuku iz vode, tako da uvek pozovite još nekoga da vam pomogne.

Imajte u vidu…

Svako od nas pojedinačno, pridržavanjem veoma jednostavnih saveta može mnogo doprineti svojoj bezbednosti i bezbednosti svoje porodice i okoline, i svesti rizik od utapanja na minimum.

Boravak na bazenu ili plaži, kao i sve vodene aktivnosti, naročito u vrelim letnjim danima, predstavljaju omiljenu zabavu odraslima i deci. Međutim, ovaj način provođenja slobodnog vremena nosi sa sobom brojne rizike, a najveći od njih je rizik od utapanja.