Četiri znaka da ste pod hroničnim stresom, a da to i ne znate

Danas skoro da nema čoveka koji ne kuburi sa manjkom vremena – gust raspored, pregršt obaveza i konstantan pritisak da li ćemo stići da odradimo sve što smo nauimili, izlažu nas hroničnom stresu sa kojim moramo svakodnevno da se nosimo.

Često se dešava da se toliko naviknemo na konstantan stres da se saživimo sa njim. U tim trenucima prestajemo da mislimo da smo uopšte pod stalnim pritiskom, ali naše telo može slati signale da bi trebalo da obratimo više pažnje.

Stres na poslu, obaveze kod kuće, iznenadna promena planova, čak i gužva u saobraćaju mogu poremetiti naš ritam. Čak iako mislite da niste pod stresom, na vašoj koži mogu se pojaviti određeni simptomi koji vam šalju signal da ipak vašem telu treba odmor i relaksacija.

Stres može dovesti do seboreičnog dermatitisa. Upravo porast hormona stresa, kortizola, najčešći je uzročnik ovog oboljenja. Pored toga, pojačano lučenje hormona stresa može dovesti do oboljevanja od akni, ekcema, psorijaze ili pomenuot seboroičnog dermatitisa.

Danas skoro da nema čoveka koji ne kuburi sa manjkom vremena – gust raspored, pregršt obaveza i konstantan pritisak da li ćemo stići da odradimo sve što smo nauimili, izlažu nas hroničnom stresu sa kojim moramo svakodnevno da se nosimo. Često se dešava da se toliko naviknemo na konstantan stres da se saživimo sa njim. U tim trenucima prestajemo da mislimo da smo uopšte pod stalnim pritiskom, ali naše telo može slati signale da bi trebalo da obratimo više pažnje!

Stres na poslu, obaveze kod kuće, iznenadna promena planova, čak i gužva u saobraćaju mogu poremetiti naš ritam. Čak iako mislite da niste pod stresom, na vašoj koži mogu se pojaviti određeni simptomi koji vam šalju signal da ipak vašem telu treba odmor i relaksacija.

Stres može dovesti do seboreičnog dermatitisa. Upravo porast hormona stresa, kortizola, najčešći je uzročnik ovog oboljenja. Pored toga, pojačano lučenje hormona stresa može dovesti do oboljevanja od akni, ekcema, psorijaze ili pomenuot seboroičnog dermatitisa.

„Stalna zabrinutost izaziva oslobađanje adrenalina i drugih hormona stresa — koji vremenom mogu negativno uticati na našu kožu“, kaže poznata dermatološkinja Doris Dej.

Istraživanja pokazuju da dugotrajni stres potiskuje imuni sistem u svim organima, uključujući našu kožu. Dermatolog iz Majamija dr Dženis Lima-Maribona kaže da je kortizol, primarni hormon stresa, glavni krivac:

„Normalno, nivoi kortizola osciliraju prema našem unutrašnjem cirkadijalnom satu, sa vršnim nivoima ujutru i najnižim tačkama oko ponoći. Kada smo pod stresom, nivoi kortizola su poremećeni, što može izazvati akne i pogoršati stanja kao što su ekcem, psorijaza i atopijski dermatitis.

Naša koža, kosa i nokti su od najmanjeg značaja za naš opstanak. Dakle, u trenucima stresa, vredni vitamini i minerali su prioritet za vitalne metaboličke procese našeg tela i proizvodnju hormona stresa. Koža je spoljni barometar onoga što se dešava iznutra. Beznadan ten je najmanja od naših briga – takođe možemo očekivati više linija i bora. „Stalno povišen nivo kortizola je kataboličan za telo.“

Danas skoro da nema čoveka koji ne kuburi sa manjkom vremena – gust raspored, pregršt obaveza i konstantan pritisak da li ćemo stići da odradimo sve što smo nauimili, izlažu nas hroničnom stresu sa kojim moramo svakodnevno da se nosimo.