Kakvo je zapravo psihološko tumačenje naših snova

San se može objasniti kao niz senzacija, emocija, ideja i slika koje se nehotice javljaju u čovekovom umu tokom određenih faza tokom spavanja. Nije zaista shvaćeno koja je svrha i sadržaj snova, ali oni su svakako bili predmet verskog i filozofskog interesa i tema naučnih spekulacija tokom zabeležene istorije.

Zanimljivo je da je naučno proučavanje snova poznato kao Oneirologija.

Kada se sanja?

Snovi se javljaju tokom REM faze (brzo kretanje očiju) sna, jer je tada aktivnost mozga velika i najviše liči na budnost. Kontinuirani pokreti očiju tokom sna identifikuju REM san; međutim, snovi se mogu dogoditi tokom drugih faza sna, ali ti snovi su manje pamtljivi i mnogo manje živopisni.

Dužina snova

Naši snovi variraju po dužini: mogu trajati samo nekoliko sekundi, a poznato je da traju između 20 i 30 minuta. Razlog zašto neki ljudi mogu da se prisete svojih snova je taj što su se probudili u REM fazi sna.

U proseku, ljudi imaju između tri i pet snova svake večeri, a neki imaju i do sedam; međutim većina naših snova se brzo zaboravlja. Čini se da naši snovi imaju tendenciju da traju duže kako noć odmiče i kada imamo potpuni osmosatni san, većina naših snova se javlja u tipična dva sata REM-a.

Današnje objašnjenje snova

Danas mnogi ljudi vide snove kao vezu sa nesvesnim umom. Snovi su različite prirode, poput uzbudljivih, zastrašujućih, melanholičnih, magičnih, avanturističkih, pa čak i seksualnih.

Naši snovi izgledaju u rasponu od normalnih i običnih pa sve do bizarnih i potpuno nadrealnih. Sa izuzetkom lucidnog sanjanja, događaji koji se dešavaju u našim snovima obično su van čovekove kontrole. Čovek je svestan sebe tokom lucidnog sana. Ponekad snovi mogu da usade kreativnu misao, dajući tako sanjaru osećaj inspiracije.

Tokom kultura i vremena mišljenja su se menjala o značenju snova. Čini se da ljudi generalno podržavaju frojdovsku teoriju snova, a to je da snovi otkrivaju skrivene emocije i želje. Druge teorije su da nam snovi pomažu u rešavanju problema, u formiranju memorije ili da se javljaju jednostavno zbog slučajne aktivacije mozga.

Neki ljudi imaju poremećaj spavanja u kojem fizički „odglumljuju“ svoje snove tokom sna koji se naziva REM poremećaj ponašanja (RBD). U ovom slučaju, „glumljenje“ snova može biti opasno za pojedinca i partnera u krevetu.

Istorija tumačenja snova

Vraćajući se u Mezopotamiju pre oko 5.000 godina, najraniji zabeleženi snovi su na glinenim pločama.

U rimskom i grčkom periodu ljudi su verovali da su snovi poruke poslate direktno od jednog ili više božanstava, od umrlih ljudi i da su oni prediktori budućnosti. Zatim su postojale kulture koje su praktikovale inkubaciju snova, čija je namera bila da gaje snove o proročanstvima.

Šta znače snovi?

Početkom 1900 -ih Sigmund Frojd je opširno pisao o teoriji snova i njihovom tumačenju.

Frojd je verovao da su snovi manifestacija naših najdubljih strepnji i želja, često povezani sa potisnutim opsesijama iz detinjstva ili sećanjima. Osim toga, verovao je da gotovo svaka tema iz snova, bez obzira na njen sadržaj, predstavlja oslobađanje od seksualne napetosti.

U Frojdovom tumačenju snova 1899. razvio je psihološku tehniku pomoću koje se snovi mogu tumačiti; takođe je smislio niz smernica koje će nam pomoći da razumemo motive i simbole koji se pojavljuju u našim snovima.

San se može objasniti kao niz senzacija, emocija, ideja i slika koje se nehotice javljaju u čovekovom umu tokom određenih faza tokom spavanja. Nije zaista shvaćeno koja je svrha i sadržaj snova, ali oni su svakako bili predmet verskog i filozofskog interesa i tema naučnih spekulacija tokom zabeležene istorije.