tetoviranje Foto: pexels
Život

Na kojim delovima tela je tetoviranje najbolnije

Izvor: 
BBC News na sprskom Sub, 06/08/2022 - 18:09











Stopala, potkolenice i grudni koš spadaju među najosetljivije delove tela, iako sve zavisi od praga tolerancije na bol svake osobe.

 

Britanska srednjoškolska profesorka nauke i biologije Natali Vilšer ima na ruci tetovažu Alberta Ajnštajna.

 

Druge tetovaže ima na stopalima, zglobovima i gležnjevima.

Od svih tetovaža koje je uradila, najbolnije su bile na gornjem delu stopala i na gležnjevima.

„Bol je način našeg tela da se zaštiti, a naši nervi su ti koji to otkrivaju", objašnjava profesorka u BBC podkastu „Nauči me lekciju".

„Biće bolnije istetovirati se na mestu gde ima manje masnog tkiva a više nervnih završetaka", objašnjava ona, u razgovoru sa voditeljima Belom Meki i Gregom Džejmsom.

Uz stopala i gležnjeve, na spisku osetljivih delova tela još su i potkolenice, pazuh i grudni koš, kaže Vilšer, iako sve zavisi od osetljivosti svake osobe.

„Nervi u oblasti koja se bode tokom tetoviranja šalju signale bola mozgu", dodaje profesorka.

Međutim, reakcija jedne osobe na proces tetoviranja nije nužno uporediva sa reakcijom neke druge.

„Prag tolerancije na bol potpuno je drugačiji od osobe do osobe", kaže ona.

Prva tetovaža

Najstarija poznata tetovaža pronađena je na Eciju, zvanom još i Ledeni čovek, mumiji otkrivenoj 1991. godine u zabitom delu italijanskih Alpa koja je ostala zamrznuta više od 5.000 godina, piše BBC.

„Ecijeve tetovaže bile su veoma sitne, veoma neupadljive. Bile su to tačkice i crtice."

„Antropolozi veruju da su one neka vrsta akupunkture u medicinske svrhe", kaže Vilšer.

Vilšer se pita kako su se zalečivale rane izazvane cepanjem kože i pretpostavlja da je trebalo da prođu meseci da bi se one do kraja zacelile.

„Neverovatno je da su u tim vremenima, u kamenom i bronzanom dobu, oni mogli da se tetoviraju i da se ne razbole od toga. Neverovatno je da su posedovali to znanje."

Vremenom su tetovaže postale način da ispričate vlastitu priču.

„Prema mitologiji, kapetan Džejms Kuk je, krajem osamnaestog veka na svojim putovanjima po Pacifiku, viđao različite narode sa različitim tetovažama.

„Priča se da se tada 90 odsto njegove posade takođe istetoviralo kako bi obeležilo svoja putovanja", objašnjava ova srednjoškolska profesorka.

Mornari u britanskoj mornarici nasledili su tu tradiciju i počeli da se tetoviraju na svojim putovanjima, tetovažama od urina i baruta, preparatom koji se zvao nautičko mastilo, kaže Vilšer.

Krajem 19. veka, mašina za tetoviranje zapravo je bila zasnovana na štampaču Tomasa Edisona.

„Ona je nastala 1875. godine i od tada se nije mnogo menjala. I dalje može da ubode kožu između 50 i 3.000 puta u minuti."

Najveći organ u telu

Koža je najveći organ u telu, čini oko 50 odsto njegove telesne težine, a njen spoljašnji sloj obnavlja se svakih 28 dana.

Zašto mastilo onda ne izbledi kad odbacimo kožu?

Profesorka Vilšer objašnjava da koža ima tri sloja: epidermis na površini; dermis u sredini, gde se nalaze krvni sudovi, znojne žlezde, folikuli i nervi; i najdublji i najdeblji deo, hipodermis, masno tkivo kože.

„Mastilo tetovaže ubrizga se u dermis, gde se nalaze nervi zaduženi za bol. Tetovaže ostaju tamo, ne izblede, zato što je srednji sloj kože zaštićen epidermisom", objašnjava ona.

Vilšer ističe da kad se mastilo ubrizga u dermis, „vaše telo kaže: 'Oh moj bože, ranjen sam.' I šalje makrofage, bela krvna zrnca, u tu oblast da pokušaju da upiju mastilo i zatim ga pošalju u krvotok."

Međutim, pigmenti mastila su suviše veliki da bi ih makrofagi uklonili, tako da oni ostaju tamo.

„I zato možemo da ih vidimo kroz epidermis", objašnjava ona.

 

 








Marketing



Najnovije vesti