Najzanimljiviji praznici u Srbiji

Srpska tradicija obiluje praznicima. Pored velikih, državnih praznika, postoje i možda manje poznati, narodni praznici koji se obeležavaju na razne načine. Neke od njih obeležava cela Srbija, dok su neki karakteristični za određene delove države.

U nastavku teksta predstavljamo vam listu najzanimljivijih praznika u Srbiji, njihovu istoriju i običaje koje nalažu.

Mladenci – praznik mladih bračnih parova

Praznik “Mladenci” se obeležava 22. marta, a proslavljaju ga mladi bračni parovi koji su se venčali u prethodnih 12 meseci.

Starija verovanja nalažu da njima tog dana dolaze u goste svi oni koji su prisustvovali njihovom večanju. Međutim, današnjim novopečenim mladencima u goste dolaze samo najuža porodica i prijatelji.

Ranije se ovaj praznik proslavljao u domu mladenaca, ali novije generacije se sve više odlučuju da svojim gostima prirede ručak u nekom restoranu.

Najočuvaniji običaj vezan za ovaj praznik jeste taj da mlada treba da ustane rano ujutru na praznik i umesi kolačiće od pšeničnog brašna. Ovi kolači se nazivaju mladenčići i simbolizuju dug, srećan i sladak bračni život.

Obaveza gostiju jeste da mladencima donesu poklon. Raniji običaji su podrazumevali poklon u vidu ručno izrađenih stolnjaka, miljea i peškira. Međutim, u savremeno doba, mladencima se nosi nešto od onoga što im je potrebno za kuću.

Blagovesti – praznik koji donosi sreću

“Blagovesti” su praznik koji se obeležava 7. aprila. Ovo je jedan od najradosnijih praznika u godini. Za njega se vezuje veliki broj narodnih verovanja i običaja. Slave se tačno devet meseci pre Božića.

Tradicija, koja se u nekim krajevima Srbije i dan danas poštuje, nalaže da se na ovaj praznik ustaje što ranije, po mogućstvu u zoru. Dan treba da započne pesmom devojaka, a završi se veseljem cele porodice i čitavog mesta.

Svetkuju ga najviše žene, i to posebno one koje žele da zatrudne i postanu majke. One odlaze u crkve i manastire da se mole Bogorodici. Na ovaj dan, žene ne treba da češljaju kosu ili da kupuju novu obuću, a kuća i dvorište moraju biti potpuno čisti.

Još jedan od narodnih običaja na ovaj dan jeste da se ne smeju spominjati zmije. Razlog za to je verovanje da se na ovaj dan gmizavci bude iz zimskog sna. U nekim delovima zemlje se i dalje na ovaj dan mogu videti deca koja idu oko kuće i prave galamu, ne bi li oterali zmije.

Preobraženje – preobražaj celokupne prirode

“Preobraženje” je verski praznik od izuzetnog značaja. Obeležava se 19. avgusta, jer se taj dan u narodu vezuje za smenu godišnjih doba.

Prema verovanju, ovo je poslednji dan u godini kada se kupa u rekama, upravo zbog smene godišnjih doba. Oni koji ovo ne poštuju će, kako se veruje, ujesti zmija ili će se zaraziti nekom od bolesti.

Na ovaj praznik ne treba spavati preko dana, niti plakati, jer se tako privlače negativna osećanja koja će ostati cele godine. Devojke i žene treba da započnu neki posao na ovaj praznik, kako bi im u narednim mesecima išlo od ruke. Muškarcima se zabranjuje da posećuju kafane.

Običaj je da se na ovaj dan kupe lešnici, koji se kasnije koriste kao prirodni lek.

Još jedno zanimljivo verovanje je da se nebo na ovaj veliki praznik čak tri puta preobrati tokom noći, a da onaj ko to vidi i zatim obelodani drugima – gubi razum. Zbog toga bi u ponoć trebalo pogledati u nebo i pomoliti se za zdravlje i blagostanje.

Detinjci – najzanimljiviji praznik deci

Ovaj praznik se slavi tačno tri nedelje pre Božića. Ovo je deci jedan od najzanimljivijih praznika, što i ne čudi s obzirom na običaje koji ga prate.

Naime, običaj je da roditelji rano ujutru vezuju svoju decu. Deca, zatim, poklonima “plaćaju otkup” kako bi bili oslobođeni. Mališani se često potrude da uštede za neku sitnicu – voće, bombone, čokolade… I po odvezivanju, roditelji dele poklon sa njima.

Pored roditelja, decu može vezati i neko iz najuže porodice – bake, deke, tetke, stričevi, ujaci…

Materice – najsvečaniji praznik vezivanja

“Materice” se slave nedelju dana nakon “Detinjaca”. U narodu se smatra da je ovo najsvečaniji od tri praznika sa vezivanjem u porodici.

Uoči ovog praznika, deca su ta koja pripremaju konopac kojim će vezati svoje majke. Po istom principu kao i kod “Detinjaca”, majke se mogu osloboditi tako što će svojoj deci dati poklon.

Pored majki, deca na ovaj dan verzuju i svoje bake, tetke, strine i sve ostale majke iz komšiluka. Žene koje imaju udate ćerke, odlaze kod njih u posetu i nose im poklone.

Oci ili Očevi – praznik očeva

Ovaj praznik se obeležava poslednje nedelje pred Božić, nakon “Detinjaca” i “Materica”. Običaj je isti kao i za prethodne praznike, samo što se u ovom slučaju vezuju očevi.

Međutim, prema narodnom verovanju, očevi su glava kuće i ne bi trebalo da ih je lako vezati. Zbog toga su oni u danima uoči praznik sakrivali sve kanape i kaiševe po kući. Deci je bilo najsigurnije da ih vežu dok još uvek spavaju.

Simbolika ova tri praznika, uzajamnog vezivanja i darivanja, jeste priprema za najradosniji praznik – Božić.

Ovo je lista samo nekih od najzanimljivijih praznika koji se obeležavaju u Srbiji. Njihov spisak je svakako dug, a običaji variraju u zavisnosti od dela države u kom se obeležavaju.

Srpska tradicija obiluje praznicima. Pored velikih, državnih praznika, postoje i možda manje poznati, narodni praznici koji se obeležavaju na razne načine. Neke od njih obeležava cela Srbija, dok su neki karakteristični za određene delove države.