Foto: pixabay
Život

Srčani problemi, pa moždani udar

Izvor: 
DW Čet, 30/09/2021 - 19:18














Pojava je masovna, ali mnogi za nju nisu ni čuli. Kardiolozi upozoravaju da četvrtinu moždanih udara izaziva treperenje srčanih pretkomora. Faktori rizika su prekomerna težina, alkohol, cigarete, stres…

"Pacijent najpre oseća da je srce izgubilo ritam, da ubrzano i neravnomerno kuca, otkucaji su nervozni i snažni. To može biti povezano sa izbijanjem znoja, nedostatkom vazduha, osećajem skučenosti u grudnom košu i vrtoglavicom", objašnjava Andreas Gete, šef kardiologije na klinici Sveti Vinsens u Padebornu. On je i naučni savetnik u Nemačkoj fondaciji za srce.

A tu ima mnogo posla. Jer u Nemačkoj 1,8 miliona ljudi imaju pretkomorno treperenje, mnogi to i ne znaju, piše Dojče vele.

Šta se zbiva u srcu?

Pogrešni električni impulsi mogu izazvati pretkomorno treperenje. Najčešće počinje već u plućnim venama koje ulaze u levu pretkomoru. Ako su otkucaji srca neredovni, komore i pretkomore ne mogu da izvrše skladne kontrakcije.

"Neuobičajene aktivnosti pretkomora prenose se talasima treperenja, a to dovodi do treperenja i drhtanja pretkomore", kaže Gete. Ako je puls duže vreme nekontrolisan i daleko iznad 110 otkucaja u minuti, dolazi do slabljenja srčanog mišića.

U delu srca koji se zove aurikula to može dovesti do formiranja ugrušaka, koji iz srca arterijama mogu dospeti do mozga, te mogu dovesti do moždanog udara ili embolije.

Nije samo preskakanje u radu srca upozorenje. Ljudi sa ovim problemima se brže zamaraju, odjednom se teško penju uz stepenice. U tom slučaju bi trebalo otići lekaru, koji će ustanoviti da li se radi o bezazlenoj aritmiji ili o fibrilaciji srčanih pretkomora.

Već povećanje krvnog pritiska zahteva istraživanje uzroka. Lekar ispituje srce snimanjem električnih impulsa srca (elektrokardiogram, EKG), ultrazvukom srca (ehokardiografija) i magnetnom rezonantnom tomografijom (MRT) srca.

Rizik visokog pritiska

Čak 60 odsto osoba sa visokim krvnim pritiskom imaju pretkomorno treperenje. Osim toga, u rizičnoj grupi su i dijabetičari ili osobe koje imaju hronične bolesti pluća. "I oboljenja štitne žlezde, kao i ekscesivno konzumiranje alkohola mogu dovesti do promena u srčanim pretkomorama", kaže Gete.

Dodaje da je i opasnost od dementnosti i gubitka kognitivnih sposobnosti češća kod pacijenata sa ovim poremećajem, a i bubrezi češće stradaju. Izgleda da je u svim ovim slučajevima neravnomerni protok krvi jedan od uzroka bolesti.

Lekari posle dijagnoze najčešće prepisuju antikoagulanse, lekove koji otežavaju zgrušavanja krvi, kako bi se sprečilo formiranje ugrušaka, a time i moždani udar.

Ipak, ti lekovi imaju jaka neželjena dejstva – sklonost ka krvarenjima koja se teško zaustavljaju. Zato pre svake operacije hirurzi moraju da utvrde da li pacijent uzima te lekove. Čak i aspirin spada u takva sredstva.

Lekari pokušavaju da "nemirno srce" stave pod kontrolu i beta-blokatorima. Ako to ne pođe za rukom, onda pokušavaju da srce prestroje u pravi ritam elektro-šokovima prilagođenim srčanom mišiću. Upotrebljavaju se i novije metode, uvođenjem katetera u levu pretkomoru, i tretiranjem uz pomoć visoke ili niske temperature.

Ni iskusnim lekarima nije lako da postave dijagnozu fibrilacije srčanih pretkomora, naročito kada pacijenti nemaju simptome.

Gete savetuje ljudima iz rizičnih grupa da redovno kontrolišu puls, da smanje telesnu težinu, da se kreću. Važna je zdrava ishrana. Faktori rizika su prekomerna i pušenje, alkohol, preterano ispijanje kafe i stres.

 

 








Marketing



Najnovije vesti