Zašto je važno da deca skaču po blatnjavim baricama

Skakanje po baricama razvija kod dece maštu i samostalnost, tako upoznaju svet oko sebe i postaju samouverenija. Nema deteta koje, kada vidi baru, neće poželeti da po njoj gaca. Ta radnja, međutim, svakog roditelja pomalo frustrira.

Bilo koja aktivnost napolju kod dece razvija motoričke sposobnosti i utiče na njihov kognitivni razvoj. Međutim, kada dođu hladniji i kišoviti dani roditelji obično izbegavaju da izvode decu i na tasu prevagne da je sigurnije da ostanu kod kuće nego da se, eventualno, razbole.

Psiholog Marija Krstić Zdravković kaže za RTS da je za decu veoma bitno da po svim vremenskim uslovima provode vreme napolju.

Mališani očigledno instinktivno znaju šta im je neophodno za razvoj, pa tako nema deteta koje kada vidi baru neće poželeti da zagazi i skače po njoj. Ta radnja svakog roditelja pomalo frustrira.

Psiholog kaže da skakanje u barama razvija kod dece maštu, samostalnost, tako upoznaju svet oko sebe i postaju samouverenija.

„Deca samo žele da se igraju i da im bude zanimljivo. To je u njihovoj prirodi, a bare su im zanimljive jer kad skaču, prskaju, istražuju ih (oni ne mogu da ocene da li su duboke). Sve što rade sami i što postignu i nauče sami dovodi do toga da postanu samouvereniji, tj. da veruju u sebe i svoje sposobnosti, pa samim tim će i dalje hteti da istražuju i postaju radoznaliji. Jedna sposobnost povlači drugu“, objašnjava sagovornica RTS-a.

Nema opravdanja da i po kiši dete sa kabanicom i gumenim čizmama ne provede vreme napolju. Pored navika koje roditelji primenjuju kod kuće, slična situacija je i u vrtićima. Tako da u većini vrtića, kada je kiša, decu ne izvode napolje.

U mnogim evropskim zemljama, poput Nemačke, bez obzira na vremenske uslove deca više vremena provode u prirodi.

To dobro utiče na imunitet kod dece, razvoj socijalnih veština i za psihički razvoj.

Terapeutsko dejstvo skakanja po baricama

Krstić Zdravković naglašava da se dete koje skače po barama oslobađa i nagomilanog stresa. Zatim, prema njenom mišljenju, ta aktivnost ima terapeutsko dejstvo.

„Deca ne znaju da pokažu kada su ljuta, odnosno još ne umeju da upravljaju emocijama tako da je skakanje jedan vid oslobađanja od stresa“, objašnjava psiholog.

Pandemijski uslovi života imaju posledice i po decu, povećana je anksioznost i depresija, a vreme provedeno napolju i sve aktivnosti koje dete ima u prirodi ili parku oslobađaju od napetosti.

Marina Deljanin je majka petogodišnjeg Uroša i dvogodišnje Lene i ona izvodi svoju decu napolje u gotovo svim vremenskim uslovima. Kaže da su deca posle toga mnogo zadovoljnija.

„Ja ne volim kišu, ali je deca obožavaju. Na kraju ispadne da je i mama zadovoljnija kada ih izvede napolje jer joj deca ne skaču po glavi od dosade“, napominje Marina.

Iako je ova mama često sama u parku sa decom kada je kiša, njeno iskustvo pokazuje da pored toga što vreme provedeno napolju ima dobrobiti za decu, isto tako ima i blagotvorno dejstvo na celu porodicu.

Psiholog Marija Krstić Zdravković savetuje svim roditeljima da umesto što će svojoj deci u kišnim danima pustiti da gledaju kako Pepa Prase i Džordž gaze blatnjave barice, adekvatno ih obuku i izvedu napolje ne propuštajući priliku da i u kišnim uslovima pozitivno utiču na njihov razvoj. 

Skakanje po baricama razvija kod dece maštu i samostalnost, tako upoznaju svet oko sebe i postaju samouverenija. Nema deteta koje, kada vidi baru, neće poželeti da po njoj gaca. Ta radnja, međutim, svakog roditelja pomalo frustrira.