Aprilski mraz i junska vrelina odneli deo roda u Banatu
Suša i visoke temperature doprinele su da ratarski usevi već sada izgube deo roda. Kiša koja je padala protekle nedelje pomogla je mestimično da se biljke oporave, ali je količina padavina nedovoljna da se poboljša prinos ili da se spasu usevi koji su ozbiljnije oštećeni od suše.
Podeli vest:
Branko Bunić iz Hetina je u dva navrata ove godine osetio uticaj klimatskih promena. Aprilski mraz mu je uništio zasejani mak, njivu je presejao kukuruzom, kojeg je u presekla junska vrelina.
„Ne može ni kao zelena masa da se uzore ili nešto. Šta da radim? Ništa. Onaj koji je u aprilu posejan šta će doneti. Glavni uzrok je nemamo kišu. Nemamo nikakav kanal blizu da ja mogu da zalijem tu, naprimer ili komšija da može da zaliva“, kaže Branko Bunić za RTS.
Nema atara u Banatu gde kukuruz nije oštećen. Tek ponegde je palo 30 litara po kvadratnom metru, što je u ovim uslovima premalo da oporavi biljku.
„Velikim delom je podgoreo i osušen tako da teško da će to moći da se nadomesti ovom količinom padavina. Pogotovo što je veliki broj useva kada je reč o kukuruzu, suncokretu u fazi oplodnje kada je opet velika potrošnja vode“, kaže Zorica Rajačić, PSSS Zrenjanin.
U šećernoj repi su uz osveženje stigli i problemi. Vlaga je stvorila uslove za razvoj infekcija i rizik od zaraze cerkosporom. Lucerka koju su jesenas sejali u Zemljoradničkoj zadruzi u Hetinu nije iskoristila ništa od kišnih kapi. Zaostaje u razvoju i ne stvara seme.
„Zemlja je malo mekanija, lucerka malo boluje, sve joj fali, a najviše kiše. Najavljuju da će biti velike temperature, ali nadajmo se i kiši da će biti. Sad smo dobili nekih 15 litara kiše za četiri dana što je u stvari ništa. Rose nikad nema“, kaže Ana Marija iz Hetina.
Koliki je nedostatak vode u Banatu pokazuje i stanje na Starom Begeju uz granicu sa Rumunijom. Vodostaj je minus 114 centimetara, a voda u koritu je na biološkom minimumu.
Podeli vest:
